Bake i deke često priznaju da nisu mogli ni da zamisle kakvu će novu, posebnu nežnost osetiti kada se unuci pojave u njihovim životima. I tako je Anina baka bila ceo njen svet dok je odrastala.
Sa njom je provodila najlepše trenutke svog detinjstva - igrali su se u bašti, zajedno hranili kokoške, pekli kolače, baka ju je učila kako da mesiti hleb i sadi cveće, od kojeg bi pravila najlepše vence za kosu. Svaka sitnica bila je prilika za igru, zagrljaj i osmeh.
- Ti si moje najveće blago - govorila bi baka dok ju je grlila na grudi.
A, onda je došao dan kada je baka otišla. Ana je tada doživela neprijatan šok – baka nije ni pomenula njeno ime u testamentu. Sve je pripalo njenim roditeljima, a ona nije dobila ni najmanji uspomen.
Godinama je nosila gorčinu u sebi, pitajući se da li joj baka nešto krije ili je jednostavno ne voli koliko je verovala. Kada su joj roditelji umrli, kuća na selu je pripala Ani. Nije vredela mnogo, a život je već odveo Anu u drugu zemlju. Vratila se samo da pripremi papire za prodaju trošne kuće, koju je odlučila da sredi, barem dovoljno da je agent za nekretnine može pokazati.
Na tavanu, među starim stvarima prekrivenim slojevima prašine, ugledala je kutiju sa svojim imenom. Srce joj je lupalo dok ju je otvarala. Unutra su bila uredno složena sećanja: crteži iz detinjstva, sveske, fotografije... Na dnu kutije ležalo je pismo i mala drvena kutijica koju je odmah prepoznala - njena baka ju je uvek držala pored kreveta.
https://penzionisani.bizportal.rs/ispovesti/divna-je-prodala-svoj-stan-nakon-sto-joj-je-muz-umro-deci-nije-dala-ni-dinar-evo-zasto/
Srebrni medaljon
Drhtavim rukama otvorila je kutiju. Unutra je bio srebrni medaljon, antički i lepo izrađen, a unutra je bila izbledela fotografija njene bake kako drži Anu u naručju, snimljena kada je bila još beba. Tek kasnije će saznati da je medaljon star preko 200 godina i da je danas od ogromne vrednosti.
Ali ono što je Ani najviše značilo bilo je pismo, napisano bakinim rukopisom:
- Draga moja Ana, znam da si možda mislila da te ne volim, ali istina je suprotna. Medaljon je uvek bio namenjen tebi. Nisam mogla da ti ga dam ranije jer sam znala da bi tvoji roditelji želeli ovaj predmet za sebe. Nisam želela da izazovem nevolje ili tugu, pa sam odlučila da sačekam trenutak kada ćeš ga sama pronaći - napisala je baka Ani, piše Dnevno.hr
- Ovaj medaljon nije samo vredan - to je uspomena. Sadrži fotografiju dana kada sam te prvi put držala u naručju. To je bio najsrećniji trenutak u mom životu. Ako sada držiš medaljon, znaj da si uvek bila moje najveće blago. Ljubav koju osećam prema tebi ne može se opisati rečima i zato sam ga ostavila u ovom predmetu, da te podseća na mene dok god me nosiš u svom srcu - rekla je baka.
Ana je dugo plakala dok je stezala medaljon u ruci. Sve godine sumnje i gorčine su odjednom nestale. Shvatila je da ju je baka volela više od svega na svetu - tiho, duboko i na način koji niko nije mogao poreći.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
