Čega čovek mora da se odrekne ako se preseli na selo, a šta će zauzvrat dobiti?
Da li je život u manjim sredinama zaista srećniji, i koliko je težak? Porodice i pojedinci koji su se nedavno odrekli svoje gradske adrese, podelili su svoje utiske.

Mladi bračni par, koji pre kupovine seoskog imanja ništa nije znao o selu rešio je da se iz centra Beograda preseli u Šumadiju, u selo Misača iznad Orašca i počne porodični život na selu.

Netipični vlasnici tipičnog seoskog imanja usudili su se pre šest godina da svoj san više ne sanjaju, nego da počnu da ga žive. Milena i Uroš Stojanović su iz porodica koje generacijama žive u Beogradu i nikakve veze nisu imali sa selom. Ipak, brzina gradskog života i Milenina jaka želja da odu na selo pogurala ih je da svoje živote iz korena promene.

"Želela je da provodimo više vremena zajedno, pošto sam u Beogradu radio dva posla i to je bilo dosta zahtevno. Nismo se ni viđali. A onda je ona potencirala da nešto promenimo u životu i onda smo tako u nekoj šetnji popričali. To je posle postalo malo ozbiljnije i tako smo krenuli. Počeli smo sa razmišljanjima, planovima i, eto, upustili se i krenuli", kaže Uroš Stojanović.

Ipak, nisu skroz bez predznanja otišli na selo jer je Uroš po struci zaštitar voća. Početna ideja je bila da od zasada na imanju koje su kupili žive. Milenin otac je dugo sanjao da jednog dana ima svoj zasad, a taj san je preneo na svoju ćerku i ona ga sada ostvaruje sa svojim suprugom i dve ćerke. Po njima, dolazak na selo je pun pogodak.

"Mi definitvno ne možemo da imamo zasad na Terazijama, kako ja to u šali kažem. Ali isto tako podizanje samog zasada iziskuje jako velika ulaganja i kada uložiš toliki novac i kada uložiš toliku snagu i energiju da se sve to izgradi, nema rezona da ne budeš tu i da ne ispratiš sve korake koji treba se isprate", navodi Milena.

Porodica iz Beograda došla u Šumadiju i pokrenula svoju manufakturu: "Ovde imamo širinu, mnogo se lepo živi na selu"

Pa ipak, iako su na selu, nisu se odrekli nekih stvari koje nosi život u gradu, kako kažu u pozorište u obližnjem Aranđelovcu idu i češće nego kad su živeli u gradu, jer svakoga dana mogu da nađu vremena za tako nešto.

Posao ne bi širili jer im trenutna proizvodnja omogućuje normalan život, a porast proizvodnje bi mogao voditi i u pravcu kompromisa sa kvalitetom. Mali porodični biznis uklapa se u njihovu ideju o životu na selu i snu koji su do pre šest godina sanjali, a sada ga žive.

Potreba povratka prirodi, bekstvo od modernog sveta

Radio-novinar Svetislav Stefanović planira uskoro da se useli u svoju novu kuću u selu Vrmdža podno planini Rtanj. "Za Vrmdžu sam prvi put čuo još 2012. godine uoči tadašnjeg očekivanog kraja sveta po interpretaciji Majanskog kalendara. Kako se smak sveta nije dogodio, manje-više sam na sve to zaboravio, dok u moj život nije ušla supruga Jana, sa svojim idejama o bekstvu od modernog sveta, koje ni meni nisu bile daleke i nepoznate.
U životu mladog para Vrmdža se pojavila sasvim slučajno 2018. godine. Poznavali su momka koji je živeo tamo i odlučili da ga turistički posete. Tako su krajem 2019. došli na ideju da kupe staro napušteno domaćnistvo.

Svetislav tvrdi da će mu posle selidbe najviše nedostajati gradska gužva, buka i prevoz.

"Na selu prija mir. Jednostavnost. Blizina prirode. Svakako je fizički neuporedivo zahtevnije, ali to je naša priroda", dodaje on.

Pored toga, dodaje da ne namerava radikalni raskid sa Beogradom, niti sa gradovima generalno, tako da ima u planu da povremeno posećuje gradove i neka kulturna događanja.

Život na selu dosta se razlikuje od onog u gradu, dosta je teži. Ovi  ljudi odlučili su da i to promene. Uz podršku ostalih, oni planiraju obnovu škole u kojoj će, kažu, već od septembra raditi vrtić i početi nastava za učenike od prvog do četvrtog razreda. Nekada je u njoj bilo 400 đaka, a već tri decenije je zatvorena.