Kada je reč o genima koje dete dobija od oca i majke, tu se mnogo toga već i zna.
Ono što se ne zna je kakve gene dobija od baka i dedova.
Koliko puta ste čuli, možda i za sopstveno dete, da je „isto baba“ ili „preslikani deda“? Verovatno ste se barem jednom zapitali šta deca, u genetskom smislu, nasleđuju od koga.
Ako uzmemo u obzir da svaka osoba ima dva biološka roditelja, i po dva para baka i dedova, to znači da zapravo svako od nas ima u sebi i neke gene baka i dedova, ali ne u podjenakoj meri.
Kada je rieč o roditeljima, svako dete dobija tačno po polovinu genoma od oca i polovinu od majke, ali je poznato da, recimo, pol deteta zavisi od očevih gena, kao i da njegovi geni više utiču na inteligenciju, sklonost ka mentalnim problemima, visinu.
Geni majke, s druge strane, umnogome određuju da li će dete biti gojazno, kakve će imati obrasce spavanja, kako će stariti.
Uobičajeno je da ljudsko biće ima 23 para hromozoma, od kojih su 22 para autozomni hromozomi i jedan par su polni.
Ali, dok su geni majke i oca u jednakoj meri raspoređeni kod deteta, za svaki hromozom koji nasledi od jednog roditelja, ima 50 odsto šanse da dobije kopiju od svog deke i 50 odsto šanse da dobije kopiju od svoje bake.
To znači da dete ne nasljeđuje hromozome samo od jedne ili druge bake i dede, tako da je sasvim izvesno da ima različit udeo gena od dve bake i dvojice deda.
