Međutim, u mnogim zemljama odlazak u penziju ne znači kraj radnih dana.

Bas naprotiv, u Francuskoj, na primer, odlazak u penziju na neki način znači da borba za opstanak tek počinje.



Naime, prošle godine granica za odlazak u penziju u Francuskoj je pomerena, te je sa 62 pomerena na 64 godine.


Ovo je izazvalo brojne proteste koji su trajali danima, ali odluka je ostala na snazi.




Uz to, u Francuskoj do prošle godine prosečna penzija iznosila je 960 evra, dok je sada oko 1200, što je čak manje od minimalca u toj zemlji koji iznosi 1700 evra.

Troškovi svakako ostaju isti, još i rastu, te rad nakon 64 godine i odlaska u penziju itekako je opcija za mnoge.

Dok je cena stanova, za one koji imaju papire, oko 600 evra, troškovi struje mogu biti oko 50 evra, gasa oko 100, dok voda varira - ali račun može biti i do 85 evra po mesecu.

Tako da je jasno da minimum 800 evra odlazi na osnovne troškove, što je više od polovine penzije, pa i ne čudi što većina penzionera odlučuje da ipak nastavi sa radom.

Što se tiče uslova rada, kako piše Telegraf Biznis pozivajući se na tamošnje izvore, penzioneri rade kao "ekstra" pomoć, odnosno dodatni radnici.

Takođe, dok ostali rade pet, ili šest dana, ako ima posla, penzioneri rade do četiri dana, a dobra stvar je da im je satnica malo veća nego kod regularnih radnika.