Udruženje penzionera beogradske opštine Stari Grad pokrenulo je inicijativu da se izmene odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kako bi se udovcu ili udovici na njihovu penziju dodalo i 35 odsto od penzije preminulog supružnika da bi mogli pristojnije da žive.
Da li su ovakvi zahtevi realni, s obzirom na porast životnih troškova?
Evo kakva su rešenja i iskustva u nekim od zemalja regiona.
Hrvatska je, na primer, od prošle godine uvela novo pravilo, da udovice i udovci pored svoje mogu da primaju i deo – 20,8 odsto penzije preminulog supružnika, i u Srbiji su se pojavile takve inicijative, pa su neka penzionerska udruženja najavljivala da će tražiti izmene zakona u tom smislu.
Odredbe našeg zakona propisuju da posle smrti bračnog druga može da se nasledi penzija, ali najviše 70 odsto od one koju je dobijao preminuli.
Iz Ministarstva rada kažu da prema zakonu osoba koja ostvari pravo na dve ili više penzija u okviru našeg sistema samostalno bira koju od njih će da koristi, kao i da u ovom trenutku nisu planirane izmene u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju.
Pored Hrvatske, mogućnost da korisnik starosne ili invalidske penzije pod određenim uslovima prima i deo porodične penzije postoji i u Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Mađarskoj.
Penzijski sistemi se veoma razlikuju, a to je slučaj i kada je reč o pravu na porodičnu penziju. Tako je primera radi u nekim državama procenat u kom se određuje visina porodične penzije niži nego u Srbiji, u drugim sistemima supružniku preminulog porodična penzija pripada samo privremeno, uslovi za ostvarivanje prava su često stroži nego u Srbiji.
Dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da iako postoji ovakva inicijativa, u ovom času ima prečih stvari koje treba rešavati, a to se pre svega odnosi na ukidanje penala za prevremeno penzionisanje.
Ukoliko ta odredba zakona ne može da se promeni za sve, bilo bi neophodno da važi bar za onu grupu penzionera sa najnižim primanjima i to tako što će im se ove kazne ukinuti pošto napune 65 godina života – kaže dr Savić.
Inače, novim modelom porodične penzije u Hrvatskoj obuhvaćeno je oko 155.200 korisnika, i u 93 odsto slučajeva je reč o udovicama.
Ovaj model najviše se isplati onima čije su penzije veće ili jednake čekovima preminulog supružnika, jer im je dosad bilo isplativije da zadrže svoju, a dodatak nisu imali. Sad će moći da zadrže svoju i dobiju 20,8 odsto od iznosa koji je primao preminuli.
Najmanje će se isplatiti onima čiji je preminuli supružnik imao značajno veću penziju od bračnog druga, jer bi moglo da se dogodi da će mu porodična penzija od 77 odsto biti isplativija.
Primera radi, Hrvati imaju pravo da biraju da li će primati samo porodičnu penziju, koja sada iznosi 77 procenata od iznosa koji je dobijao preminuli supružnik, ili će, ako im je to povoljnije, imati pravo na svoju i 27 odsto od porodične.
Miloš Grabundžija iz Udruženja penzionera "Nezavisnost" kazao je za Politiku da postoji mnogo razloga zbog koji bi ove zakonske odredbe trebalo promeniti.
- Kada supružnik premine, troškovi ostaju isti, a umesto dve penzije, ostane samo jedna. Bez obzira da li je sopstvena ili porodična ona često nije dovoljna da se preživi, naročito u velikim gradovima gde su režije ogromne. Pokrenuli smo incijativu da se po ugledu na zemlje Evropske unije i susednu Hrvatsku izmene postojeći penzijski zakoni.
U Srbiji na spisku PIO fonda ima oko 330.000 porodičnih penzionera, ali među njima nisu samo supružnici, već u ovaj broj ulaze i deca, koja po zakonu imaju pravo do 26. godine na primanje ukoliko su izgubili jednog, ili oba roditelja.
