Studija iz 2023. godine sugeriše da kako starimo, način na koji nešto kažemo može postati važniji od onoga što kažemo.

Istraživači sa Univerziteta u Torontu veruju da tempo svakodnevnog govora može biti bolji pokazatelj kognitivnog pada nego teškoće u pronalaženju reči, piše Science Alert.

Brzina govora kao pokazatelj

"Naši rezultati sugerišu da promene u opštoj brzini govora mogu odražavati promene u mozgu", rekao je kognitivni neuronaučnik Džed Melcer nakon objavljivanja studije.

"Stoga verujemo da bi brzina govora trebalo da se testira kao deo standardnih kognitivnih procena. Ovo bi moglo pomoći kliničarima da brže otkriju kognitivni pad i podrže starije osobe u održavanju zdravlja mozga kako stare", navodi se.

 Letologija, poznata i kao fenomen "vrha jezika", javlja se i kod mladih i kod starih. Ali kako starite, a posebno nakon 60. godine, pronalaženje pravih imena za stvari može postati veći izazov.

Da bi istražili zašto, istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih osoba, starosti od 18 do 90 godina, da detaljno opišu scenu.

Učesnicima su zatim prikazane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio snimke osmišljene da ih ili potvrde ili zbune.

Na primer, ako bi im se pokazala slika metle, audio snimci bi ili rekli reč sličnog zvuka koja bi im pomogla da zapamte, ili srodnu reč poput "krpa", što bi im privremeno moglo poremetiti mozak. Ispostavilo se da što je nečiji prirodni govor bio brži u prvom zadatku, to je brže mogao da dođe do odgovora u drugom zadatku.

Usporavanje obrade informacija

Ovi nalazi su u skladu sa "teorijom brzine obrade", koja tvrdi da je u srži kognitivnog pada opšte usporavanje kognitivne obrade, a ne specifično usporavanje centara za pamćenje.

"Jasno je da su stariji odrasli znatno sporiji od mlađih odraslih u obavljanju raznih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke koji zahtevaju produkciju reči, kao što su imenovanje slika, odgovaranje na pitanja ili čitanje", objasnio je tim koji je predvodio psiholog Hsi T. Vei sa Univerziteta u Torontu.

Objašnjavaju da u prirodnom govoru, starije osobe takođe imaju veću verovatnoću da proizvode više pauza, kao što su nepopunjene i popunjene pauze - kao što su 'uh' i 'hm' - i generalno imaju sporiji tempo govora.

U članku iz 2024. godine za časopis "The Conversation", istraživačica demencije Kler Lankaster rekla je da je studija iz Toronta "otvorila uzbudljive mogućnosti, pokazujući da se kognitivne promene otkrivaju ne samo onim što kažemo, već i brzinom kojom to kažemo".

U skorije vreme, neki algoritmi veštačke inteligencije koristili su govorne obrasce za predviđanje dijagnoza Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 odsto.

Pročitajte OVDE o greškama koje stariji najčešće ljudi prave, a tiču se zdravlja.

Veza sa proteinima mozga

Druge studije su otkrile da pacijenti sa više znakova amiloidne plake u mozgu imaju 1,2 puta veću verovatnoću da imaju probleme povezane sa govorom.

Amiloidne plake, kao i grudvice proteina tau, su obeležja Alchajmerove bolesti.

Godine 2024, istraživači sa Univerziteta Stanford sproveli su studiju koja je otkrila da su duže pauze i sporiji tempo govora povezani sa višim nivoima nakupljanja tau proteina.

Skeniranje mozga 237 kognitivno zdravih odraslih osoba pokazalo je da su oni sa višim nivoima tau proteina imali tendenciju da govore sporije, prave duže pauze i generalno prave više pauza.

Zanimljivo je da učesnici sa više dokaza o tau proteinu u mozgu nisu imali toliko poteškoća da daju tačan odgovor na testovima pamćenja.

Moguće je da učesnici koji imaju rane probleme sa pamćenjem ipak pronađu tačan odgovor, ali im je potrebno više vremena da to urade, što dovodi do sporijeg govora sa više pauza.

Novi uvidi za buduću dijagnostiku

Ako se ovo pokaže tačnim, obrasci govora tokom testova pamćenja mogli bi da pruže potpuno nove informacije o neurološkom stanju osobe koje tradicionalni testovi ne beleže.

"Ovo sugeriše da promene u govoru odražavaju razvoj Alchajmerove patologije čak i u odsustvu očiglednog kognitivnog oštećenja", zaključuju autori studije iz 2023. godine.

Dodaju da ispitivanje govora tokom zadatka odloženog podsećanja na priču moglo bi biti posebno korisno, piše Indeks.hr

Sada su potrebne dugoročne studije kako bi se pratili učesnici koji sporije postižu rezultate na testovima pamćenja i utvrdilo da li zapravo razvijaju demenciju ili kognitivne probleme u budućnosti.

Na kraju krajeva, samo zato što neko pokazuje znake povišenog tau proteina ili amiloidnih plakova u mozgu ne znači da je osuđen na razvoj Alchajmerove bolesti. Iako naučnici još uvek imaju posla, oni se približavaju dešifrovanju nijansi ljudskog govora kako bi otkrili šta naše reči govore o našem mozgu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.