Pre pet decenija, psiholozi Duke Terrie Moffitt i Avshalom Caspi počeli su da rade na dugotrajnoj studiji od 1.000 ljudi na Novom Zelandu.
Biološki, svi starimo. Zglobovi postaju čvršći, arterije postaju tanje, a oči i uši jednostavno ne prikupljaju informacije na način na koji su nekada.
Sa biološke perspektive, svi starimo različitom brzinom. Neki od faktora je genetika, a neki način života i okruženje, koje datira još iz detinjstva.
Na osnovu prikupljanja zdravstvenih podataka o ovim ljudima, Moffitt i Caspi su došli do „tempera starenja“ koji pretvara sve te zdravstvene varijable u jednu meru koja odražava da li osoba biološki stari jednu godinu svake godine, ili da li stare sporije ili brže.
Taj sistem rangiranja prema životnim uslovima se sada pretvara u meru zasnovanu oznakama mesta na genima koji odražavaju njihova životna iskustva.
-Sa 88 godina ne osećam se staro….Još uvek radim kao psihoterapeut i još uvek igram košarku sa svojim mladim pacijentima. Zimi nastavljam da uživam u spustu. Zahvaljujem Bogu na dobrom zdravlju i pripisujem to što sam mogao da uradim ono što radim DNK i što sam bio aktivan ceo život. Moja poruka svima koji su mlađi: samo napred!Bio je jedan od odgovora ispitanika.
- Sa 30 godina osećao sam se veoma "odraslo", pomalo umorno, i taj me osećaj nije napuštao, uprkos saznanju da su svi bili u pravu kada su me terali na sport, na koji sam nevoljno (bez dovoljno snage i energije) odlazio. Moja , rođenjem data energija, bila je uvek niska, rekao je drugi.
U ispitivanjima su se jasno postavili standardi genetskog faktora i stečenih osobina i načina života, kao i razdvojenosti po analizama opštih stanja i krvnih grupa.
