Povodom tog navodnog saveta za "Blic" je govorio kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić, koji napominje da se ovo nikako ne radi.

Post, koji je neutemeljen, i koji se ovih dana proširio društvenim mrežama savetuje da ako se dogodi da ste sami i dobijete srčani udar možete sebi pomoći tako što ćete kašljati više puta vrlo snažno!

Na Fejsbuk grupi Nauka ovim povodom je, takođe, skrenuta pažnja da ovo može da bude kontraproduktivno, da snaga treba da se čuva da se pozove Hitna pomoć i da ko je u mogućnosti uzme, aspirin ili nitroglicerin.

I profesor doktor Miljko Ristić, ističe da nikako ne treba kašljati na silu, jer to onda još više opterećuje srce.

"Osobe koje osete simptome srčanog udara, treba da sednu, i da, ako je vrućina, to učine u nekoj hladovini. Pomaže i ako prilegnu i podignu malo noge. Treba da popiju neki gutljaj vode i da čekaju Hitnu pomoć", objašnjava prof. dr Ristić za "Blic" i ističe da nikako ne treba kašljati na silu:

"Kašalj na silu, nikako. Naprezanjem se još više opterećuje srce", kazao je prof. dr Ristić.

Simptomi za alarm


Profesor Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) objasnio je nedavno na koje simptome bi trebalo da obratimo pažnju i potražimo pomoć stručnjaka kada je reč o srčanom udaru:

  •     bol u grudima sa leve strane

  •     bol u levom ramenu

  •     bol u levoj nadlaktici

  •     bol u leđima i između lopatica


"Te simptome treba pažljivo posmatrati, odnosno uraditi EKG i videti da se ne radi o nekom početku angine pektoris ili početku srčanog udara. Naravno, ne mora da znači, mogu to biti i drugi poremećaji mišića, i grudnog koša, ali treba biti oprezan, pogotovo kada su ove temperaturne oscilacije", naglasio je prof. dr Mitrović.

Srđan Božić iz Crvenog krsta detaljno je objasnio kako pomoći onima koji dožive srčani udar.

Kada je u pitanju srčani udar, njega ćemo prepoznati po jednom određenom bolu ispod grudne kosti u vidu pritiska, koji se širi na vilicu i na levu stranu, tačnije na ruku, objašnjava Božić.

"Osobu ćemo postaviti u polusedeći položaj sa blago uzdignutim nogama. U tom položaju, ukoliko je svesna, sačekaćemo dolazak Hitne pomoći. Ono što možemo da pomognemo je takođe da toj osobi damo terapiju koju koristi", kaže Božić.

Ukoliko osoba zapadne u besvesno stanje, treba je postaviti u bočni položaj, a ukoliko je i bez svesti i bez disanja, treba započeti KPR tehniku, koja podrazumeva naizmenično izvođenje spoljašnje masaže srca i veštačkog disanja.


  • Prilazimo osobi i proveravamo svest tako što je drmusamo za ramena i dozivamo

  • Proveravamo disanje tako što: oslobodimo disajni put, zabacimo glavu unazad, stavljamo naše uho blizu usta i nosa osobe. Provera traje 10 sekundi, tako što slušamo i osećamo da li osoba diše

  • Ako osoba ne diše, a pozvali smo Hitnu pomoć, započećemo reanimaciju - 30 kompresija i dve ventilacije

  • Reanimaciju započinjemo tako što stavimo šaku na sredinu grudi, drugu šaku preko nje i gledamo da koristimo što manje mišiće ruku i leđa, već jednu vrstu klackalice, jer je ovo proces koji može trajati dugo

  • Nakon što napravimo 30 kompresija na sredini grudi, treba uraditi i dve ventilacije


"Ponovo zabacujemo glavu i dva udaha dajemo ovoj osobi. Znači, jedan normalan naš izdah ćemo uputiti toj osobi dva puta. Proces 30 -2-30-2 treba nastaviti dok ne stigne Hitna pomoć", kaže Božić.