Krajem juna Economist Intelligence Unit (EIU) objavio je svoj godišnji Globalni indeks životne sposobnosti, a glavni grad Austrije ponovo je na vrhu ove autoritativne studije o svetskim gradovima
najprikladnijm za život.

Beč je drugu godinu zaredom prvi od 172 analizirana grada, iza njega je Kopenhagen, pa australijski Melburn i Sidnej, a među najboljima su i Vankuver, Cirih, Kalgari, Ženeva, Toronto, kao i Osaka i Okland koji dele deseto mesto.

Beč je na ovoj listi dominirao i pre prekida 2020. i 2021. zbog kovida, a ove godine, prema izveštaju, ima „pobedničku kombinaciju stabilnosti, dobre kulture i zabave, pouzdane infrastrukture i primernog obrazovanja i zdravstvenih usluga“. Inače, u poslednjoj deceniji Beč se definitivno svrstao među gradove najbolje za život sa osam prvih mesta na svim značajnim godišnjim
rang-listama. Tome je najviše doprineo visok nivo bezbednosti, moderan i besprekoran sistem javnog prevoza i faktori životne sredine – nisko zagađenje i mnogo zelenih površina. Osim toga, bečko javno zdravstvo i stanovanje su jedni od najboljih u Evropi, a kao što mnogi putnici znaju, glavni grad Austrije ima i prebogatu kulturnu ponudu.

Da krenemo od kvalitetnog okruženja – Beč je već dugo fokusiran na čiste zelene površine, vodu i vazduh, smanjenu buku i ekološki prihvatljivu energiju. U skladu sa značajnim smanjenjem udela
automobila u saobraćaju, aktivno se promoviše pešačenje, a da bi nagradio šetnju, vožnju biciklom ili korišćenje javnog prevoza, Beč je testirao i prvu „Culture Token“ aplikaciju na svetu: u zamenu za „zelenu mobilnost“ stanovnici Beča dobijaju virtuelni token koji mogu da menjaju za karte za renomirane kulturne institucije.

Još jedan veoma cenjen faktor o kome se manje zna je kvalitet bečke vode iz česme. Stanovnici dobijaju svežu izvorsku vodu koja stiže sa planina Hohšvab u Gornjoj Štajerskoj preko planinskog cevovoda direktno do njihovih kupatila i kuhinja. A bilo da su žitelji ili turisti, na raspolaganju im je i hiljadu javnih česama za piće.

O jednom od najgušćih, najpouzdanijih i najmodernijih sistema javnog prevoza na svetu pisano je već mnogo puta: ako ste u Beču, možete da koristite neku od 143 linije, sa više od 5.000 stanica javnog prevoza, pet linija metroa, 29 tramvajskih i 90 autobuskih linija. Drugim rečima, gde god da se neko nađe u gradu, skoro nikada nije udaljen duže od pet minuta od stanice nekog prevoza.

Što se tiče zdravstvene zaštite, na rang-listi najboljih zdravstvenih sistema širom sveta Austrija se nalazi na četvrtom mestu. Svaki stanovnik zemlje ima pristup besplatnoj zdravstvenoj zaštiti zahvaljujući doprinosima od poreza. Pristup odličnoj medicinskoj nezi u Beču je i dalje lakši nego u mnogim evropskim gradovima, apoteke su dobro snabdevene i građani plaćaju samo niske participacije na određene lekove.

A tajna dobrih uslova stanovanja verovatno je u tome što je od početka 20. veka Beč građen za smeštaj dva miliona stanovnika. Broj stanovnika je znatno smanjen kroz dva svetska rata i danas je Bečlija nešto manje od 1,9 miliona. Tokom narednih godina glavni grad Austrije planira izgradnju nekoliko desetina hiljada stanova pa se očekuje da će se na taj način korigovati i cene nekretnina. Inače, u gradu je prilično popularan i model socijalnih stanova jer nudi kvalitetno subvencionisano stanovanje.

Ne morate biti stručnjak za Beč da biste znali da su njegova glavna obeležja, uz kafu i saher tortu, kultura i umetnost. U proseku, Beč organizuje sedam velikih događaja iz kulture dnevno. Sasvim je normalno da bečka porodica srednje klase ima godišnju kartu za operu ili pozorišnu pretplatu, ili da se sprema za neki od 450 godišnjih balova (da ne spominjemo čuveni Hor bečkih dečaka, Špansku školu jahanja ili Bečku filharmoniju). Zato i pregled operskih premijera u glavnim večernjim vestima, kako kažu, ima veću gledanost nego prirodne katastrofe.

Uz sve to, Beč je veoma siguran grad – tvrde da je u proteklih 10 godina stopa kriminala smanjena za 16,5 odsto, a bezbednost je jedan od najvažnijih faktora kvaliteta života.

Pošto se za najbolje mesto za život ne bi kvalifikovao bez socijalne uključenosti, grad kao što je Beč takođe mora da ima rezultate i u ovoj oblasti. Najviša rang-lista za „prosperitet i inkluziju“ (PICSA nagrada 2019) pokazuje da glavni grad Austrije gradi prosperitet na društveno inkluzivnom nivou, omogućavajući maksimalnom broju stanovnika da u njemu učestvuju. U stvari, Beč sprovodi sopstvenu Povelju za promovisanje dobrosusedskih odnosa između svih građana, što uključuje poštovanje i toleranciju prema različitim religijama, pogledima na svet i istopolnim odnosima.

Za sada jedina ozbiljna zamerka najboljem mestu za život jeste radno vreme maloprodaje. Ko je pokušao da u Beču nešto kupi nedeljom, zna da je to mogao da uradi na svega nekoliko (prometnih) mesta u gradu, a suvenire, slatkiše ili recimo cveće mogao je da nađe samo u strogom centru ili na aerodromu. Zbog toga kritičari znaju da kažu da se Beč neće još dugo smatrati najboljim za
život ako ne liberalizuje radno vreme, piše Glas osiguranika.