Intenzivni toplotni talasi poslednjih godina šalju oštro upozorenje čovečanstvu ali ti ulozi nisu ipak podjednako veliki u svim starosnim grupama.

Starije osobe su u znatno većoj opasnosti da dožive ozbiljne posledice po zdravlje tokom perioda dugotrajne vrućine.

Postoji opšti trend u poboljšanju očekivanog životnog veka ali klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet izlaganja toploti, kaže Đakomo Falčeta, istraživač Evro-mediteranskog centra za klimatske promene u Italiji i vodeći autor studije o izloženosti toploti starijih osoba, objavljene u maju ove godine u časopisu Nature Communications. Ova studija dovodi u korelaciju starost date populacije sa temperaturom u regionu kako bi predvideli u kojoj meri će toplo vreme uticati na starije ljude.

Autori studije zaključili su da će do 2050. godine više od 23 odsto svetske populacije starije od 69 godina živeti tamo gde vršne temperature dostižu preko 37,5°C, u poređenju sa samo 14 odsto te starosne grupe danas. Broj ljudi izloženih riziku od ekstremne vrućine u svetu će se najmanje udvostručiti do 2050. godine, a broj starijih koji su redovno izloženi hroničnoj i akutnoj toploti do sredine veka porašće za oko 200 miliona, navodi Falčeta.

Demografske promene su u pokretu i u suštini su nezaustavljive, a to znači, upozoravaju naučnici, da je poslednji trenutak za veliku klimatsku akciju.

– Želimo da naše stanovništvo stari, želimo da iskoristimo znanje starijih. Želimo da slavimo njihov život. Klimatske promene su problem sa kojim treba da se suočimo. Treba da promenimo planetu kako bismo zadovoljili potrebe ljudi koji sve više imaju sreću da dožive duboku starost – ističe Debora Kar, autor brojnih studija i stručnjak za starenje na Univerzitetu u Bostonu.

Dok akcije za klimu ne pokažu rezultate, stariji će ostati jedna od populacija najranjivijih na njene efekte, što ih stavlja u povećan rizik za niz zdravstvenih stanja. Starije osobe ne mogu da se prilagode naglim promenama temperature tako brzo kao mlađi, a hronična vrelina ih izlaže povećanom riziku od dehidracije, toplotnog udara, promene krvnog pritiska, grčeva u mišićima i vrtoglavice.

Kada se suoči sa porastom temperature, ljudsko telo ima dva glavna alata za termoregulaciju: znoj i cirkulaciju krvi. Znoj oslobađa toplotu kada isparava ali u poređenju sa mladima i ljudima srednjih godina, stariji ljudi se ne znoje toliko. Oni u suštini imaju manje efikasan sistem hlađenja, ne preznojavaju se ni na ekstremnoj vrućini.

Drugi alat je povećana cirkulacija krvi koja izvlači toplotu iz tela do površine kože. Tokom velikih vrućina srce je nekad prinuđeno da pumpa dva do četiri puta više krvi svakog minuta nego što bi moralo hladnijeg dana. Zdravo srce može da podnese svo to dodatno pumpanje, ali ljudi koji pate od srčanih bolesti i drugih kardiovaskularnih problema moraju znatnije da se bore. A sve intenzivniji i duži toplotni talasi podižu temperature i tokom noći sprečavajući da se telesna temperatura resetuje kada sunce zađe.

Dešava se, često, i da lekovi koje koriste starije čine osetljivijim na toplotu, piše Glas osiguranika. Neki preparati za lečenje hroničnih bolesti smanjuju sposobnost znojenja, a dehidracija je neželjeni efekat beta blokatora i diuretika koji se koriste za kontrolu krvnog pritiska. Lekovi takođe najbolje deluju kada se čuvaju na temperaturi do 25°C i mogu da izgube svoju efikasnost ako se ne drže na hladnom mestu tokom vrelih dana.

Vrućinu, dakle, bez obzira da li nam smeta ili ne, treba shvatiti veoma ozbiljno. Ostati u zatvorenom i zamračenom prostoru, piti dosta tečnosti, jesti redovno, poželjno hranu sa velikim procentom vode. Koristiti klima uređaj ako ga imamo (pomaže i vlažan peškir na potiljku), ne koristiti rernu, staviti lekove na hladno mesto i – stalno pratiti simptome kao što su grčevi u mišićima, vrtoglavica, glavobolja, slabost ili mučnina.

Ako uz to živite sami i zabrinuti ste, zamolite nekoga da vas s vremena na vreme pozove ili obiđe.

Takođe je dobra ideja da i vi proverite druge za koje mislite da bi mogli da se bore sa istim teškoćama na ovoj vrućini.