U ogromnom stvaralačkom opusu, više nego dovoljnom za jedan ljudski život, crtala je i slikala prošlo i sadašnje, a najviše buduće , idući ispred svog vremena. Dato joj je bilo da vidi, zapamti i pribeleži, da kaže preko crteža, instalacija, portala, modnih kreacija, zapisa, poruka, poema... a ponešto zadrži...
Projektovala je.

[caption id="attachment_32636" align="alignnone" width="448"] Foto: priv.arhiva[/caption]

Ćerka oca Vasilija Jakovljeviča Vasiljenka Ivanjickog i majke Veronike Mihajlovne Pjatrovske, slikarka Olja Ivanjicki (1931—2009), rođena je u Pančevu, odrasla u Kragujevcu, živela u Beogradu na mestu s pogledom na obalu reke Save i zamišljenog mosta budućnosti koji je u Oljinoj viziji predstavljao Kapiju Evrope.
Bila je uvaženi građanin naše planete...

[caption id="attachment_32638" align="alignnone" width="551"] Foto: printscreen Youtube[/caption]

Akademiju likovnih umetnosti sa postdiplomskim studijama vajarstva, u klasi profesora Sretena Stojanovića, završila je u Beogradu 1957.

Kao mlada umetnica, zavolela je Endija Vorhola i pop-art.
Kao jedini stipendista Fordove fondacije sa ovih prostora, 1962. je prvi put dodirnula tlo Amerike. Kasnije se, gotovo uvek s proleća, vraćala u Njujork kako bi obnovila snagu da izdrži silinu navirućih ideja.

Još 1959. počela je da se druži sa sebi sličnima, čudesnim umetnicima kao što su Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Milić od Mačve, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Vlada Veličković, Ljuba Popović, Dado Đurić,... arhitektima, piscima, kompozitorima i filozofima okupljenim u umetničku družinu Medijala.

Uvek je delovala u granicama suprotnosti

Svojim stvaralaštvom i ideologijom grupa je stvarala jednu filozofiju umetnosti koja se bazirala na sintezi tradicionalnog i savremenog, uz puno uvažavanje ličnog stvaralačkog senzibiliteta i autentičnog viđenja sveta. Kao vrsta andergraund društva, ova duhovna porodica se, kao nekakav planetarni sistem okretala oko Olje kao svog zenita.

 

[caption id="attachment_32635" align="alignnone" width="598"] Foto: priv.arhiva[/caption]


Olja je bila otvorena i spremna za nove tendencije zarad života umetnosti, proučavala i otkrivala nepoznate galaksije, svetove, anđele...
Svemirska agencija NASA postavila je njeno ime u vremensku kapsulu koju su sonde položile na tlo Marsa.

U svom plodnom umetničkom životu Olja Ivanjicki imala je 87 samostalnih izložbi. Oljine slike žive u Metropolitenu u Njujorku, muzeju Santa Barbara, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju grada Beograda, Rovinja, Muzeju Moderne umetnosti u Skoplju, Fakultetu Dobs Feri u Njujorku… 1978. godine dobila je nagradu Fulbrajtove fondacije u programu "Artist in residence".

Jugoslovenska publika izabrala ju je za najboljeg slikara XX. veka. 1995. godine IBC Cambridge proglašava je za internacionalnu ženu godine.
IBC Cambridge uvrstio ju je i u vodećih 2.000 intelektualaca sveta 1999, a 2001. u izuzetne pojedince XX veka i vodeće žive legende sveta.

Bila je zamenik guvernera američkog Biografskog instituta kao i zamenik direktora iste institucije u Kembridžu. Osnovala je Nišku umetničku fondaciju.

Dobitnica je najviših državnih priznanja u svojoj Srbiji

Dobro osluškujući svoj unutrašnji svet znakova pisala je pesme i sakupljala građu koja je nastajala godinama. Objavila je dela Ogledalo ljubavi, prepiske sa Šejkom, 1995, Oluju mozgova (1998), pesme i eseje Videla sam pre i posle. Izdato je nekoliko njenih monografija među kojima su Olja, Leonardova kći, Dragoša Kalajića (1984) kao i najnovija monografija iz pera britanske istoričarke umetnosti Su Habard, simboličnog naslova U očekivanju nemogućeg, koja je predstavljena nedelju dana pre njenog odlaska.

Pravila je leonardovske — svoje portrete budućnosti, slikala sebe, često i druge, čitala o Plejadama, neprestano gledala u zvezde, komunicirala s ljudima sa drugih meridijana, sa životinjama i insektima koje je tako živo crtala ali ih nije pokazivala pa tako oni još žive tajno...
Još je mnogo toga sakrivenog, jer veliki deo svog opusa nije ni pokazala javnosti.

[caption id="attachment_32634" align="alignnone" width="576"] Foto: printscreen Youtube[/caption]

 

Sa velikom kreativnom snagom bila je posvećena arhitekturi. Govorila je da slikanje arhitekture spasava slikarstvo. Njene arhitektonske projekte za budućnost uvažili su s divljenjem oni koji su razumeli simboliku njene vizije. Čekala je svoj most za Beograd — vremensku kapiju Evrope, verujući da će taj most imati sudbinu kao i Leonardovi projekti, jer im vreme nije doraslo.

Kao neponovljivu umetničku pojavu koja nam je pripadala, iako Ruskinja poreklom, nesvesno sebično ali realno zacrtali smo je kao večnu, a ona je to želela više od svega, da traje i ne samo dok je tu na Zemlji.

Boravila je u ovom svetu drugačije od ostalih, s nama zagonetnom, a njoj jasnom misijom.
Za razliku od drugih velikana koji odlaze u istoriju, Olja ide u budućnost, zapravo već je tamo.

[caption id="attachment_32624" align="alignnone" width="546"] Foto: Most Olja Ivanjicki, printscreen Youtube[/caption]

[caption id="attachment_32625" align="alignnone" width="582"] Foto: printscreen Youtube[/caption]