“Onaj ko voli mnoge žene, dobro ih poznaje. Onaj ko voli jednu, poznaje ljubav”.
Sigmund Frojd
”Ako par prestane da se svađa, nema izazova i onda je i ljubav prestala”.
Nije dobro da se dvoje ljudi stalno svađa, jer to onda znači da se ni oko čega ne slažu, da nemaju ništa zajedničko i onda ta veza nema budućnost. Nije u redu ako ste stalno nezadovoljni partnerom, zbog čega ga onda uopšte volite i da li se to može nazvati ljubavlju? Konstruktivna rasprava, s druge strane je poželjna, jer je važna za razvoj veze. Na taj način svako izražava svoje mišljenje, ističe svoje želje i potrebe, ono što mu smeta, što ga povređuje… Zdrava rasprava je potrebna u odnosu jer se tako rešavaju problemi. Ako se oni guraju pod tepih, ako se pravi da ne postoje zbog “mira u kući”, to će izazvati mnogo frustracija i prikrivenih problema, nakupiće se mnogo nezadovoljstva koje će kad-tad eskalirati. I tada će definitivno biti kraj.
”U ljudskoj prirodi je da ceni i voli sve ono što ne može da postigne”.
Ljudi su po prirodi radoznala bića, vole nove stvari, iznenađenja... Sve to nudi ono što nam je nedostižno, nedokučivo. Ono nas intrigira, želimo da otkrijemo, probamo, osvojimo… Tako je i u odnosima. U počeku je sve zanimljivo, dok se otkrivaju stvari, osećamo ushićenje, uzbuđenje… Kasnije, kako odnos ulazi u “mirnije vode”, postaje stabilan, prestaju iznenađenje jer već sve znamo jedno o drugom. Postigli smo ono što smo želeli i onda nam to postaje manje interesantno, manje izazovno. Mnogi partnera počinju da uzimaju zdravo za gotovo i tu najčešće nastaje problem. Jer prestanemo da se trudimo. Mislimo da smo pronašli nekog do kraja života i da će on biti pored nas uvek, a da mi ne moramo više ni da se trudimo, ni da pokazujemo da nam je stalo, da volimo, podržavamo… A to drugu stranu može da natera da ponovo krene u potragu za novim, misterioznim, da ponovo otkrije uzbuđenje.
