-Veoma je teško kada čujete da se prema starima postupa okrutno. To se, na žalost, dešava svuda u svetu jer svuda ima pojedinaca koji nisu na pravom mestu, kaže za portal Penzionisani, Lilijana Jevtić iz Beograda, penzionerka koja se susrela sa maltretiranjem fizioterapeuta u jednoj od uglednijih bolnica. Ime ustanove kao i fizioterapeuta ona je obelodanila u prijavi za koju je smogla snage, tek pre nekoliko godina.
Isti čovek, mladi fizioterapeut, maltretirao je snažnim vezivanjem za krevet i njenog pokojnog supruga 2006.godine, sa izgovorom da je "mnogo nemiran". Na rukama su mu bili plavi tragovi kanapa. Kada je izašao iz bolnice suprug joj je pričao da je isti čovek umeo i da ga udari, omamljenog lekovima kao i da mu je i danju davao sedative u vreme kada treba sa njim da vežba hodanje.
-Boli duša a ne možete ništa osim da postupite u saradnji sa zakonom, kad smognete snage, a snagu neki još nisu smogli. Tek kada sam prijavila počela sam da spavam, priča ova penzionerka.

Ovih dana imamo u medijima vesti i svedočenja ljudi čiji su roditelji i drugi stari ukućani, sticajem raznih okolnosti smešteni u domove i bili žrtve navodnog maltretiranja i zanemarivanja od strane stručnih lica

To su uglavnom optužbe od strane dece maltretiranih po domovima za stare i bolnicama i odbrane okrivljenih zaposlenih i rukovodećih na tim mestima , a poznata su i ranija (ipak retka) svedočenja ljudi čiji su stari bili u teškim stanjima a život im je dodatno otežavan maltretiranjem zaposlenih pojedinaca koji su svoj humani posao shvatili "zdravo za gotovo" i "ponašali se tako da je neverovatno da su neki od njih još na poslu", kako kaže naša sagovornica da je obaveštena iz neproverenih izvora.

Zahvaljujući pojedincima koji nisu hteli da ćute, organi unutrašnjih poslova reagovali su brzo i pritvorili osumnjičene za ova nedela.

-Pojedinci po bolnicama maltretiraju omalovažavanjem, nekada i fizički, uglavnom u noćnim satima, kada nema lekara i svedoka. Često i lekari ćute na ovu temu jer neće probleme sebi a i to osoblje verovatno nešto ćuti "njima", ko zna šta! Obraćala sam se lekaru više puta, kao da nisam! Sigurna sam da svaka bolnica pa i svaki dom, imaju po nekog takvog i znam preko svojih prijatelja da muž i ja nismo jedini! Ljudi pate zbog toga i ćute jer ne mogu vratiti svoje najbliže, kaju se što su ih tamo davali. Ima i dobrih iskustava ali ima i nas koji ovo sa sobom nosimo! Ko zna kako su neki stari i ne samo stari, nemoćni završavali. Neću sebe da mučim tim mislima ali znam da mnogi postavljaju to pitanje! Opet, nisu svi takvi ima i divnih sestara ali dovoljno primera ima loših, i volela bih da svi progovore! Takvi ljudi muče i nemoćne ne samo stare. Nemoćni su i oni koji nemaju nikoga. Ne daju im da ih pozovu kad treba, noću im sklanjaju taster dalje od dometa ruke, daju im lekove za spavanje od kojih ne mogu otići ni u toalet. A kada odu nekako, tamo padaju! Slušala sam kako se medicinsko osoblje ljudima drsko i "na TI" obraća, kako se smeju u toku dana, puštaju muziku glasno dok ih ljudi sa intenzivne zovu... Od takvih, oni dobri kojih sigurno ima među zaposlenima, budu zanemareni i u drugom planu, kaže Jevtić.
-Verujem da će se pokrenuti ta svest i prestati ćutanje žrtava iz straha od ovih pojedinaca, kako bi se obezbedilo neometano delovanje organa zakona!
Ti ljudi treba da budu ozbiljno sankcionisani za nehumane radnje i oslobođena radna mesta humanim stručnim ljudima koji shvataju šta znači biti medicinska sestra, medicinski tehničar, fizioterapeut, a dobrim ljudima koji su ovom društvu i svojim porodicama dali sve što su mogli, omogućilo lečenje, pažnja i mir koji su zaslužili, kaže sagovornica za naš portal.