U selu Debrc, opštini Vladimirci, baka Desanka Lukić živi sama, a plamen sveće je noću, jedina svetlost koju može videti, već 40 godina! Muž joj je preminuo pre 4 godine,komšija v iše nema a prva prodavnica je udaljena nekoliko kilometara od njene kuće.
– Mrak je moja mora, noćna mora. Stvarno mi je teško. Evo, ovako kad zalaju kerovi, ja ne smem da izađem, kako da izađem kad ne znam šta me čeka tamo. To mi je najteže. Kad je dan, onda je lakše, vidim sve i bavim se svojim biljkama dokle mogu i nalazim neku utehu u tome. Niko me ne čuje ni da plačem, niko me ne vidi i tako ja provedem dan. Kad počne da pada mrak, kad treba da uđem u kuću i kad treba da legnem, onda mi je najteže. Baš mi je teško, a valjda će i to da prođe – opisuje baka za „Eksploziv“.
Kaže da je održao rad
Preko dana radi u bašti, gaji povrće, paradajz i krastavac, ima pse i unosi drva, Radi, kako kaže, koliko joj zdravlje dozvoljava.
– Bolje to nego da sedim da se sekiram, to ja malo kopam dok se ne zamorim. Sve zavisi od pritiska i šećera – objašnjava Desanka.
Naslednici ne dolaze
– Život u mraku je nešto što ne bi nikome poželela. Stvarno je strašno. Dok je suprug bio živ, nisam imala strah. Znam da je tu i psihički sam bila rasterećena, nisam bolovala već se bavila svojim obavezama. Kako je on umro i kada sam posle sahrane došla ovde i ostala sama, drala sam se na sav glas. Ja ne smem u kuću, sve mislim sad će neko da me udari po leđima, glavi, uhvatila me neka panika i evo već četvrta godina. Najteže su mi padale napuštene kuće, kako su svi otišli, samo sam ja ostala. Dolaze životinje, leti ima zmija – priča baka.
Njen suprug je godinama pokušavao da reši problem struje, ali bezuspešno. Transformator je skup, opština je siromašna“, kazuje Desanka.
Nikada nisu mogli da plate izgradnju trafostanice i uvođenje struje, koje je Elektrodistribucija procenila na 1.630.000 dinara.
Desanka je pored svega, srećna što je živa i ima samo jednu želju – da u svojoj kući vidi svetlo posle 42 godine.
video:
