Marica Milošević (70) je nakon dugogodišnje borbe usvojila svog unuka Peđu, kojeg je majka ostavila u Zvečanskoj. Od sina, koji je u zatvoru, saznala je da ima unuka i odmah krenula da ga traži.

Priča malog Peđe mogla je da nema srećan kraj! Ipak zahvaljujući pismu koje je stiglo njegovom ocu u zatvoru i upornosti njegove bake, dečak iz Zvečanske našao je svoj dom, piše Blic.

Nesreća porodice Milošević počela je kada je Marici i njenom sinu ćerka obolela od kancera. Kako su bili posvećeni njoj i njenom lečenju, sin je ostao "zapušten".

U toj borbi za ćerkin život koja se završila tragično, ona i suprug su "ispustili" sina.

- Kako je ona umrla, tako su počeli problemi. Sin je bežao iz kuće, tražio je društvo na ulici, bio je u zatvoru i kada je izašao iz zatvora, bio je sa tom gospođom koja je rodila njemu sina, živeli su zajedno 9 meseci, pre nego što je on opet završio u zatvoru. Mi ništa o njoj nismo znali - priča baka Marica kroz suze.

Nakon dve i po godine boravka u zatvoru, njenom sinu stiže pismo...

- Ona je poslala pismo mom sinu u zatvoru da se njihov sin nalazi u Zvečanskoj, rekla mu je da se zove Predrag i da je ona njega odmah po rođenju ostavila, nije ga ni u ruke uzela. Sin me je odmah pozvao da odem da vidim šta se dešava. Ja sam to i uradila, ali sam bila u šoku, nisam verovala da imam unuka. Potvrdili su mi u Centru za socijalni rad da to jeste moj unuk - priča Marica.

Prvi susret sa unukom

- Odmah sam odatle otišla u Zvečansku kod socijalnog radnika. Ispričala sam mu situaciju, on mi je potvrdio sve. Rekao mi je da mu je čudno da niko nije došao dve i po godine da ga obiđe, ja sam mu objasnila da mi nismo ni znali. Dozvolio mi je tada da vidim svog unuka, odveo me je u sobu gde su deca. Ja sam njega odmah prepoznala, on je isti moj sin. On je krenuo prema meni rukama da ga uzmem u ruke. Kad tad nisam dobila infarkt, neću nikada- prisetila se  baka Marica gostujući u jutarnjem programu Prve televizije.

Marica je odmah angažovala advokata, a njena borba za unuka trajala je pune dve godine, nakon čega joj je sud dodelio starateljstvo.

Ali, ni tu nije bio kraj njenim problemima

- Sud je doneo odluku da sam ja staratelj detetu, ali onda me je zvao Centar za socijalni rad. Tražili su DNK, nisu mi davali dete, da treba na upoznavanja da dolazim, pa da ga uzmem ujutru pa da ga vratim uveče. Dva meseca su mi pravili problem. On to u početku nije shvatao, ali kako je rastao, već je počeo da bude svestan. Kada sam ga dovela iz Zvečanske kući, on nije znao šta je to frižider, tuš kabina, šporet.. Bog mi je uzeo ćerku, ali mi je dao unuka - ispričala je Marica.

Peđa danas ima 12 godina, a kako njegova baka priča, slažu se odlično.

- Sve me sluša, on je toliko vredan, pre nego što ode u školu on mene prvo pita da li treba nešto da mi pomogne. Ja za njega moram da budem zdrava, ne smem da se razbolim. Imala sam infarkt, on je sve vreme bio uz mene. On je toliko vezan za mene, da je to neverovatno - kaže Marica.

Peđa je danas tinejdžer, ide u školu, a redovno i trenira fudbal.

Do detalja se seća prvog dana kada je došao u bakinu kuću.

Kako kaže, sam rešava sve školske zadatke, matematika mu ide slabije, a najviše voli fizičko.

- Imam želju da završim školu, da budem kao Ronaldo, da baki uzmem sobu da spava i da dokažem mom razrednom i svom direktoru, pa kada budem igrao da im dam kartu - kaže.