Kažu da čovek živi onoliko dugo koliko ga se neko seća. Svakako, svi manje-više želimo ostati u dugom i lepom sećanju, ali vremena se menjaju, a mladi, kažu stručnjaci, pamte sve kraće i kraće.
Razlog su tehnologija, preopterećenost količinom informacija i površna obrada istih.
Dakle, želimo li da nas unuci pamte, trebale bo to biti po nekim običnim stvarima.
Najbolje bi bilo da se radi o malim i intimnim predmetima koji pričaju priču, nasmejavaju i pobuđuju pozitivna sećanja i emocije.
Evo nekih od tih predmeta:
Stara fotografija s natpisom i datumom
Fotografije su sjajan način da se zabeleže trenuci, ali samo ako imaju kontekst. Na poleđini svake fotografije može pisati datum i nekoliko duhovitih reči o događaju, poput: “Leto 1975., prvi put na moru. Baš sam izgorela... Tu sam upoznala dedu, baka vam je bila prava mačka!” Takvi detalji pretvaraju običnu sliku u priču koja će se prepričavati generacijama.
Ručni sat
Sat može simbolizovati prolazak vremena i sve dragocene trenutke koje su bake i dedovi proveli sa svojom porodicom. Ručni sat koji je kucao decenijama može postati podsetnik na njihovu postojanost, kao i na mnoge priče koje su doživeli. Neka unuci nose taj sat i sećaju se svih trenutaka koje su proveli zajedno. Sat je posebno zgodan ako ste skloni kašnjenju.
Dnevnik ili pisma
Iako ponekad previše lični, dnevnici i pisma otkrivaju ko su zapravo bile osobe koje su ih napisale. Oni pokazuju da bake i dedovi nisu bili samo dosadni odrasli, već ljudi s osećajima, snovima i dilemama. Možda će unuci otkriti nepoznate strane njihovih osobnosti, razumeti njihove odluke i osećati se bliže njima. Neka vide da niste samo gledali sapunice i kukali zbog krstobolje.
Omiljena knjiga
Knjiga nije samo priča; ona nosi vrednosti, ličnost i interese osobe koja ju je volela. Bake i dedovi mogu ostaviti unucima knjigu koja ih je oblikovala, s beleškom o tome zašto im je bila važna. Ta knjiga može postati veza s njihovim razmišljanjima, nadama i snovima. Slobodno dopišite na stranice zašto volite tu knjigu, čemu vas je naučila i šta mislite da bi unuci iz nje trebali naučiti. I stare enciklopedije i atlasi sjajan su dar unucima.
Komad nakita s pričom
Nakit koji bake i dedovi ostave iza sebe često ima sentimentalnu vrednost. Možda je to broš koji je baka nosila u svečanim prigodama ili dedov pečat koji je označio njegovu diplomu ili prvi posao. Ti predmeti nisu samo ukrasi, već simboli ljubavi i povezanosti, obogaćeni pričama koje unuci mogu prenositi dalje.
Alati i hobiji
Predmeti povezani s hobijima ili radom mogu inspirirati nove generacije. Čekić koji je deda koristio za popravljanje kuće i bakina Singerica s kojom je šila najlepše modele iz Burde pričaju priče o njihovim strastima i veštinama. Takve stvari mogu unucima poslužiti kao inspiracija.
Obiteljski recept pisan rukom
Recepti nisu samo uputstva za pripremu hrane. Oni su tradicija i veza među generacijama. Ako baka ostavi recept za svoj legendarni kolač od oraha, uz napomenu: “Ako ne uspe, problem je u vama, ne u receptu”, to ne samo da će nasmejati unuke, već će ih podstaknuti da nastave porodičnu tradiciju uz ukus koji ih uvek podseća na dom, piše Moje Vrijeme.
