Smatra se smrtnim grehom.
U Kini su zavist zvali "bolest crvenih očiju", u starom Rimu da osoba "pocrveni od zavisti", a u Rusiji je "zelena"...
Koliko se zavist može smatrati urodjenim "kvalitetom"?
Da li je taj osećaj urođen ili stečen? Na ovo pitanje ne može se odgovoriti nedvosmisleno.
Veruje se da se prvi oblici zavisti javljaju u detetovoj duši još u vremenu kada ga roditelji porede sa vršnjacima, želeći da u njemu izazovu interesovanje, ili druga dostignuća, a dete bude nezadovoljno sobom i počinje da se upoređuje, što vremenom može da se razvije kao ometajući faktor socijalizacije..
Medjutim , utvrdjeno je da sa godinama zavist u većem procentu, slabi. Za starije osobe neke stvari koje su bile izvor iskrenog interesovanja za prošlost, postaju manje važne.
Ovo sugeriše da se zavisti može rešiti.
Čak i ako je urođena , ona se može kontrolisati i sa njom se može raditi.greh
