Vavedenje Presvete Bogorodice, koje se još naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica slavi se 4. decembra, a u crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.
Vavedenje spada u jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, i jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici.
Vavedenje je takođe i krsna slava u mnogim porodicama, kao i slava manastira Hilandar.
O Vavedenju Presvete Bogorodice
Vavedenje se slavi kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. U svečanoj povorci, Marija je išla između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.
Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac Svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je bila do svoje 12 godine.
Posle smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta.
U Josifovom domu Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Narodna verovanja i običaji
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.
U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se na Vavedenje mole kako bi dobile porod.
Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
