Božićne poklade su narodni praznik čiji su koreni paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca.
Kao i krsna slava, slavljenje zaštitnika ognjišta, prihvaćeno je u hrišćanskoj tradiciji.
Tako se danas poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja nekog posta u toku godine.
Božićne poklade padaju uoči početka Božićnog posta.
Narodni običaji na Božićne poklade
Poklade su dan za praštanje i veselje, pa je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“.
Takođe ih karakterišu maskirane povorke, najčešće mladića, koji prolaze ulicama, pevaju, zvone i prave buku kako bi odagnali zle sile. Maskirane povorke seljani daruju mesom, slaninom, kolačima…
Pale se velike obredne vatre “olalije” koje se ritualno preskaču ili se oko njih igra kolo, u inat zlu.
Ljudi u nekim krajevima Srbije veruju da se na ovaj praznik veštice i ostali demoni posebno raspomame i okupljaju o pokladnoj večeri oko kuće.
Zato posle večere zavezuju verige u kući, ljuske od jaja bacaju u vatru, tabane trljaju belim lukom...a deci pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Posle poklada počinje post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića.
To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i dela.
