One su bile sestre rođene, iz okoline Akvileje (ili Soluna).

Kada je car Dioklecijan bio u Akvileji naredio je da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon.

U to vreme neki stari prezviter Zoil je, kako hrišćani veruju, imao viđenje kojim mu se otkrilo gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno.

Starac je našao telo mučenikovo, položio ga u sanduk i držao u svome domu.

Hrišćani veruju da mu se trideseti dan posle toga javio Sveti Hrisogon i izvestio ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u to vreme preminuti.

Istu viziju imala je i Anastasija Uzorešitelnica, koja je pošla za svojim učiteljem Hrisogonom.

I zaista posle 9 dana i starac Zoil je preminuo, i ove tri sestre su izvedene na sud pred cara.

Car je savetovao devojke da se poklone idolima, ali one su to odbile i ispovedile svoju veru u Hrista.

Irina je rekla caru, kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka.

Razjaren car baci ih u tamnicu. A kada car pođe u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužnje, među kojima i ove tri svete.

Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju, ovaj vojvoda raspaljen mračnom strašću htede da oskrvni device, no kada htede ući k njima u tamnicu, u vreme kada se one moljahu Bogu, njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn.

Čuvši car za ovaj slučaj naredi da drugi vojvoda Sisinije preduzme suđenje ovim sestrama.

Sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti. No kada posla Irinu po vojnicima, angeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike a nju izvedoše na jedno brdo.

Sutradan izađe vojvoda s vojnicima ka tome brdu, no ne mogavši se uspeti, naredi, te Irinu strelama ustreliše.

Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i časno sahrani.

Sve časno postradaše za Hrista Cara i Gospoda oko 304 god.