Jesenji Krstovdan,  27. septembar, je crveno slovo a praznik se naziva još i Vozdviženje Časnog krsta.


Ovaj praznik slavi se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.


Zimski Krstovdan slavi se 18. januara u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.

Prema običajima, sutra se posti na hlebu i vodi, ali jede se i grožđe.

O značaju ovog običaja svedoči i narodna poslovica: "Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!"

Ovaj dan prati još niz običija.

Tako se stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.

Takođe, u svim selima isplaćuju takozvane poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama.

Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.

Ne treba zaboraviti ni još jedan narodni običaj da se na ovaj dan iskopaju rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.

Sutra takođe valja nabrati i osveštati bosiljak i uneti ga u kuću, za uspeh i zdravlje svih u domu.

Bosiljak treba zakačiti na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a kažu da treba i popiti čaj od bosiljka.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Veruje se da se prema vremenu na Krstovdan mogu predvideti i dalje vremenske prilike.

Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, a grmljavina plodnu godinu, kažu narodna verovanja.

Takođe, kaže se, kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.