Praznik koji uvek pada 18. januara, najavljuje Bogojavljenje, pa iako je u kalendaru upisan kao crno slovo, vernici ga jednako poštuju.
Na Krstovdan se strogo posti i to je priprema za očišćenje tela i duše uoči Bogojavljenja.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.
Sa Krstovdanom se završavaju takozvani nekršteni dani, koji traju od Božića pa sve do 18. januara, i tada se u crkvi ne mogu primiti Svete tajne krštenja.
Sveta vodica, koja se blagosilja na Krstovdan, a deli se vernicima u nedelju prema dubokom verovanju lekovita je.
Ova, Bogojavljenska vodica, često se koristi tokom cele godine u različitim prilikama, kao što su blagosiljanje doma i molitve za zdravlje ali i u teškim trenucima i za ublažavanje zdravstvenih tegoba.
U nekim krajevima običaj je da se vernici okupljaju i idu u litiju do obližnjih reka, jezera ili izvora gde se obavlja obred blagosiljanja vode.
Nakon rituala, vernici se simbolično krste vodom.
Ovo su verovanja i običaji na Krstovdan
U nekim krajevima Srbije, predviđa se vreme za celu godinu na osnovu vremenskih prilika koje vladaju na Krstovdan.
Veruje se, naime, da će zima biti blaga ako je na Krstovdan hladno, a budući period će biti obilan padavinama ako je dan vedar.
Snažno je verovanje da se u noći između zimskog Krstovdana i Bogojavljenja otvaraju nebesa i Bog prima sve molitve upućene iz srca.
Ovaj dan je ispunjen duhovnim značenjem i mnogi vernici ga dočekuju u molitvi.
Krstovdana je prilika i da se vernici podsete na važnost krštenja i očišćenja duše i tela, kao i da se pripreme za veliki praznik Bogojavljenje, 19. januara.
