Ovaj period ima poseban značaj jer vernike duhovno priprema za praznik Vaskrsenja Hristovog – Uskrs.

Cvetna nedelja kulminira praznikom Cveti, koji se obeležava u nedelju, 13. aprila.

Na taj dan, prema hrišćanskom učenju, Isus Hristos je svečano ušao u Jerusalim, a narod ga je dočekao bacajući palmine grančice i cveće pred Njega.

Zato vernici na ovaj dan donose u crkve grančice vrbe, leske i prolećno cveće, koje se nakon osvećenja nose kući i čuvaju kao zaštita od bolesti, nevremena i drugih nevolja.

Iako je post u toku, na sam praznik je dozvoljeno jesti ribu, što se u narodu doživljava kao mali praznični predah.

Meso i mrsna hrana i dalje su zabranjeni, ali je ovaj izuzetak znak radosti i nade u Vaskrsenje.

Crkva poziva da se ova nedelja provede u molitvi, tišini, praštanju i uzdržanosti od ružnih reči i misli, jer se duhovna priprema za Uskrs ne tiče samo hrane, već pre svega srca.

Običaji za Cveti: ko prvi ubere cvet – sreća ga prati

Cveti su u našem narodu oduvek bili praznik mladosti, prirode i novog početka. Sa njima su povezana brojna narodna verovanja i običaji.

U mnogim krajevima se veruje da devojka koja na Cveti prva ubere cvet imaće sreće u ljubavi ili će se uskoro udati.

Ujutru su majke umivale decu vodom u koju je potopljeno sveže cveće, verujući da to donosi zdravlje i vedrinu.

U istočnoj Srbiji i danas postoji običaj da se deca blagoslove osveštanom vrbovom grančicom uz reči: „Da budeš zdravo kao vrba!“

Veruje se da grančice čuvaju kuću i ukućane od svakog zla.

Jedna od narodnih izreka kaže: „Kakvi su ti Cveti, takav će ti biti Uskrs“, pa se ovaj praznik dočekuje čistih misli, u miru i sa verom u dobro.

U pojedinim delovima Šumadije, pleteni venčići od prolećnog cveća stavljaju se na ikone ili u žitnice, kao simbol obilja, plodnosti i zaštite kuće.