Pravoslavni hrišćani slave svetu Pelagiju 17. maja, a njen život i mučeništvo ostavili su snažan trag u narodnoj tradiciji i verovanjima.
U vreme cara Dioklecijana, koji je surovo progonio hrišćane, Pelagija je privukla pažnju carevog sina. Iako je bio očaran njenom lepotom, Pelagija nije želela brak s njim, već je zatražila pomoć episkopa Klinona, koji ju je krstio i time otvorio vrata njenoj posvećenosti Hristu. Napustila je luksuz i priznala majci da je odabrala život vere.
Nesrećna ljubav carevog sina završila se tragično – presudio je sebi mačem. Pelagijina majka, želeći da ćerku "kazni", predala ju je Dioklecijanu, nadajući se da će se udati za cara. Međutim, i sam Dioklecijan se zaljubio u nju, ali je sveta mučenica ostala dosledna – nije želela ni moć, ni položaj, već samo veru.
Zbog nepokolebljivosti, car je naredio najstrašniju kaznu – da bude spaljena u usijanom metalnom volu. Kada su je obnažili, Pelagija se prekrstila i sama ušla u spravu, gde se istopila kao vosak.
Ova potresna priča podstakla je mnoga narodna verovanja i običaje. Prema predanju, na dan svete Pelagije ne treba paliti sveće, vatre ni bilo kakve plamenove, jer se veruje da to može doneti zlu sudbinu – posebno ženskom potomstvu, ljubavi i rađanju dece, piše ona.telegraf
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
?lang=en
