Kada prođete ulicom Gavrila Principa , starom beogradskom dušom, malo pre raskrsnice za Brankov most, naići ćete na mesto koje će vas vratiti mnogo godina unazad. Osetićete prisustvo onih koji su vas tu dovodili, preplaviće vas emocije deteta iz tog vremena.
Ovu radnju ne možete tek tako proći...

Foto:M.Paunović

Ista je kao i nekada, osim što se radi na higijeni i svakog dana tu su novi slatkiši a po starim receptima. Recepti se ne menjaju! To je ono što vreme od možda više od 100 godina, drži na "kratkom lancu".
Ovde su naslednici koji poštuju ono šTo im je ostavljeno a to je znanje o poslu.
I tu su ljudi. Prolaznici, stariji i mlađi, kupci koji znaju čšta ih tu vuče.
Stari oblici bombona, boje i ukusi. Žele kakav se ne ponavlja i ratluk za gospodu koja ne odustaju od navika iz prošlosti, kao i za njihove male unuke kojima tu slatku naviku prenose.
Dobar odnos sa ljudima, ljubaznost, toplina. Miris starog vremena.
Gde god se u radnji okrenete, vidite neki podsetnik i imate još po jednu želju...

Bombondžinica “Bosiljčić”, u Ulici Gavrila Principa, na broju 14, danas je jedina zanatska radnja ovog tipa u Beogradu. Ratluk, lizalice u obliku kišobrančića, liciderska srca i promincle (ljute bombone)  mogu tu da se kupe.  Ovde se ništa nije promenilo od 1936. godine, kad je Branislav Bosiljčić otvorio radnju i započeo porodičan posao.

Iako su bombone nekad bile glavni artikal, danas je ratluk preuzeo primat. Ovde možete kupiti 13 različitih vrsta za cenu od 100 i 150 dinara po pakovanju od pola kilograma. Cena varira u zavisnosti od toga koje se voće koristi za izradu.

- Malo šta se ovde promenilo od „dekinog vremena“. Recepti su njegovi, sve se radi kao u „dobra stara vremena“. Jedino je moj otac, pošto je završio mašinsku školu, napravio mašine koje su nam olakšale rad. Ovo je naporan fizički posao. Nose se džakovi sa materijalom, nosi se svašta i uglavnom je sve kabasto i teško - pričao je Branislav.

Mušterije su mahom stalne. Dolaze u bombondžinicu iz svih delova grada. Ima i kupaca iz inostranstva.
- Živim već dosta dugo u Nemačkoj. Ali, kad god dođem, svratim na žele. To se ne zaboravlja. kaže Goran Ilinčić, jedan od kupaca.

Kod ulaznih vrata, na zidu, stoji slika radnice, Stojanka Biočin. I ta slika je u radnji još od „dekinog vremena“. Pored fotografije - „Povelja“, nagrada Zanatske komore za 2007 godinu.