Svi smo nekad izgovorili malu belu laž da bismo poštedeli nečija osećanja, preuveličali svoja osećanja u vezi sa nečim, umanjili neku ružnu istinu o sebi, ili smo rekli laž da bismo izbegli kaznu ili da bismo stekli prednost? U anketama o laži, skoro svi ljudi navode da su u nekom trenutku lagali. Ako svi lažu u nekom trenutku, zašto onda ne nazovemo svakoga lažovom?
Koliko laži neko mora izgovoriti dnevno da biste o njemu mislili kao o pravom lažovu?
Laži počinju od ranog detinjstva. U "krvi i duši" su ljudskom biću. To je istina. Manje ili više. Tek sazrevanjem svaki pojedinac odluči hoće li se ovim "alatom" pomagati ili neće.
Različite su okolnosti pod kojima ljudi lažu. Neki da bi se predstavili kako su zamislili, neki da bi se izbavili od svakodnevnih neodgovornosti, neki su eksperti u ljubavnim lažima.
Laž se svakako može podvesti pod jednu kategoriju: društveni prekršaj.
U.N.C.L.E. organizacija za političke studije i pravni poredak radila je istraživanje u vezi moralnih ponašanja ljudi na poslu i u privatnom životu.
Kroz testove, zaposlenima su davali crteže i fotografije raznih situacija i postavljali zadatak da ih reše kako misle da će najbolje proći. Napomena je bila da biraju sva verbalna sredstva.
-72 posto muškaraca koristilo je laž za rešenje ljubavnog nesporazuma.
-Tek 18 posto ukupnog broja testiranih žena koristilo je laž za isti test.
-78 posto ženske populacije uzrasta od 25 do 55, lagalo je kod upoznavanja sa muškarcem. 66 odsto ukupnog broja testiranih muškaraca.
-Samo 22 odsto svih testiranih žena lagalo je na razgovoru za posao i 45 odsto muškaraca lagalo je u istom testu.
-Najmanji procenat laži pokazao se u testovima o roditeljstvu. Tu su ipak muškarci bili u "prednosti".
-Najveći "lažovi" bile su žene u testu kako gledaju na druge žene, drugarice, koleginice, poznate ličnosti istog pola.
Najveći lažovi bili su muškarci u testu šta misle o svojim suprugama.
