Najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za PIO
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici, isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca septembra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Najniža mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 01.01.2022. do 31.12.2022. godine, iznosi 30.880 dinara.
Najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za PIO
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca septembra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Najviša mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 01.01.2022. do 31.12.2022. godine, iznosi 441.140 dinara.
Najviša godišnja osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
U skladu sa članom 43. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini zbir iznosa 12 mesečnih najviših osnovica.
Plaćanje doprinosa za PIO
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, obveznici doprinosa, osnovice doprinosa, stope doprinosa, način obračunavanja i plaćanja doprinosa, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje doprinosa propisani su Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju.
Ukoliko je isplaćena zarada niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinos se plaća na tu najnižu osnovicu važeću na dan uplate doprinosa. Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca septembra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog dana u narednom mesecu po njenom objavljivanju.
Ukoliko je isplaćena zarada viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, doprinos se plaća na tu najvišu osnovicu važeću na dan uplate doprinosa. Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca septembra u tekućoj godini prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos najviše mesečne osnovice svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tog iznosa.
Povraćaj više / pogrešno plaćenog doprinosa
Osiguranik zaposleni koji je u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja sam izvršio uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a kasnije je tu obavezu izvršio i poslodavac, kao i osiguranik samostalnih delatnosti i poljoprivrednik koji je pogrešno ili više platio doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ima pravo na povraćaj doprinosa.
Rešenje o pravu na povraćaj više ili pogrešno ili umesto poslodavca plaćenog doprinosa donosi Fond PIO. Ovo rešenje se prilaže uz zahtev za povraćaj doprinosa koji se nakon toga podnosi Poreskoj upravi.
Obveznik doprinosa po osnovu ugovorene naknade može u toku tekuće godine podneti zahtev za prestanak obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugovorene naknade u toj godini, kada osnovica doprinosa koji su plaćeni po osnovu ugovorene naknade, zajedno sa osnovicama doprinosa koji su plaćeni po drugim osnovima, dostigne iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa koji objavljuje ministar nadležan za poslove finansija.
Rešenje o prestanku obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugovorene naknade u toku tekuće godine donosi Fond PIO po zahtevu obveznika.
