Ono što je dobro jeste da smo došli do prosečne penzije od 45.700 dinara ili 390 evra, a plan nam je da za 2025. prosečna penzija bude 440 evra. Na dobrom smo putu, s obzirom da su i uslovi za povećanje penzije odnosno za usklađivanje u odnosu na bruto domaći proizvod povoljniji, dodao je on.

Zbog toga smo imali ovo povećanje u januaru od 14,8%. To znači da naši građani ne treba da brinu, sada nam je fokus na povećanju penzija, a kada to dostignemo, možda možemo da razgovaramo i o povećanju starosne granice, kazao je nedavno Ognjenović za Kurir.

On je istakao da Srbija želi da dostigne skandinavske zemlje po penzionom sistemu.

Skandinavske zemlje se definitno najbolje kotiraju u Evropi. Kada je reč o primanjima najstarijih, prosečna mesečna penzija najveća je u Norveškoj sa blizu 1.800 evra, sledi Holandija sa 1.350, zatim sa oko 1.100 evra Italija i Irska, dok ispod 1.000 evra imaju nemački, španski, danski i francuski penzioneri.

Kada je reč o našem regionu, najveće prosečne penzije su u Sloveniji, oko 800 evra, u Hrvatskoj oko 400 evra, dok crnogorski penzioneri, nakon poslednjih povećanja, u proseku primaju 359 evra mesečno.

Najniža primanja u regionu imaju penzioneri u BiH – u proseku 294 evra mesečno.

Direktor PIO je podsetio da je Srbija 2015. usvojila posebni propis i za muškarce i za žene, to je 65 godina što se tiče starosti, a minimum 15 godina rada, kao uslov za odlazaka u penziju. S tim da taj propis za žene ne važi od 2015. već samo za muškarce, za žene se to sukcesivno povećava do 2032. godine. Sada smo u 2024. i to je 63 godina i 8 meseci za žene. Svake sledeće godine povećamo za dva meseca dok ne dođemo do te granice od 65 godina i za muškarce i za žene, što se tiče starosne penzije - istakao je Ognjenović i dodao da kod nas za sada nije u planu povećavanje starosne granice.

Od zemlje do zemlje propisi se razlikuju. Ako uzmemo skandinavske zemlje one su najbolje po nekom proseku primanja, ali možemo da kažemo da su one najgore po proseku godina potrebnih za penziju. Gledajući na primer Holandiju, ili Norvešku, ta starosna granica je 67 godina, sa tendencijom da ide ka više.

Ali uzmimo u obzir da je i ekonomska situacija takva, kao i demografska, da mi gledamo i stanje na tržištu, koliko imamo radnika, kakve su finansije, ali i da je radni vek produžen, da život duže traje, da je medicina napredovala i samim tim jeste i realno da se u nekoj meri povećava granica - zaključio je Ognjenović.

Objasnio je i opcije prevremenog odlaska u penziju.

- Ovakva penzija jednaka je i za muškarce i žene, to je 60 godina života i 40 godina staža. Postoje naravno i druge vrste penzije, to su na primer invalidske penzije, ali one se ostvaruju tako što dođe do potpunog gubitka radne sposobnosti. Što se tiče poljoprivrednih penzija, one su dosta manje s obzirom i na doprinose koje su dosta manji. U neku ruku tu možemo da pričamo čak da su one na nivou socijalnih davanja zbog same količine novca koji plaćaju penzioneri, ali i zbog toga što penzioneri koji se bave poljoprivredom nisu dovoljno upućeni da im od samih doprinosa zavisi sutra i veličina penzija i zato je tu prosek penzije nekih 15.000 dinara.