Objasnila je kako bi im 10.000 eura jednokratno uloženih na 65 godina moglo doneti čak 1,5 miliona eura, odnosno penziju od oko 6.000 eura u optimističnom i oko 1.000 eura mesečno u realnom scenariju.
Tajna leži u tome da je potrebno ulagati odmah kod rođenja deteta.
Ferenček ovom idejom mogla bi zainteresovati više generacija, počevši od roditelja koji žele osigurati bolju budućnost za svoju decu kao i decu koja će se, kada shvate o čemu se radi, postojanjem penzionog računa osećati finansijski sigurnije.
Roditelji većinom žele olakšati život svojoj deci, a malo koji roditelj će ostati imun na pomisao da mu dete jednoga dana ima penziju od 1.000 ili čak 6.000 eura mesečno i tako bude osigurano.
Ovo bi moglo dugoročno riješiti problem niskih mirovina
Međunarodna konferecija Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (Hanfa) “Budućnost penzija: Put prema većim primanjima u starosti” okupila je stručnjake iz područja penzionih fondova i osiguranja, a jedna od njih bila je i Sandra Ferenčak. Ona je postavila zanimljivo pitanje:
– Zašto država ne bi svakom novorođenom detetu otvorila penzioni račun s uplatom od 10.000 eura i uložila u berzu? Uz prosečan godišnji realni prinos od 8 % nakon 65 godina svako bi u trenutku penzionisanja raspolagao s malo manje od 1,5 miliona eura. Ona je istakla kako bi ovo moglo dugoročno rešiti pitanje malih penzija.
Ekonomski analitičar Velimir Šonje izračunao je kako bi taj izdatak državu koštao tek 0,5 % BDP-a godišnje što je Ferenčak ocenila kao jednu od bolje utrošenih investicija. Ipak, analitičar je dodao i kako se teorija teško može pretočiti u praksu jer će ljudi živeti sve duže, a odnos realne penzije i realne prosečne plate će se pogoršavati.
– Iako je određena sumnja pala na navedenih 8 % prinosa i vrednost od 1,5 miliona eura, mogu samo reći kako ima berzanskih indeksa koji su od svog osnivanja (unatrag 70 godina) ostvarivali nominalnih 10 % prinosa godišnje. Ako od toga oduzmemo prosečnu godišnju inflaciju, nismo daleko od navedenih 8 %, napisala je Sandra Ferenčak na svom Linkedin profilu.
Objasnila je kako 10.000 eura jednokratno uloženih na 65 godina do penzije mogu budućim penzionerima doneti čak 1,5 miliona eura u slučaju da imaju penziju od oko 6.000 eura mesečno, u optimističnom slučaju ili 1.000 eura mesečno, u realnom scenariju, kada bi ušteđevina iznosila 240.000 evra.
Iznos početnog uloga može biti viši i niži.
– Ako neće država, ostaje na roditeljima ovako nešto razmotriti kada im se rodi beba, a ne znaju kamo s novcima, zaključila je Ferenčak.
Ekonomski analitičar je podržao prijedlog Sandre Ferenčak i objasnio zašto je izvodljiv.
– Svodi se na izdvajanje dodatnih 0,5 % BDP-a na godinu iz državnog budžeta što je u državi s neefikasnom državnom potrošnjom lako pronaći. Otpada onaj uobičajeni argument “budžet nam je zadat”. Drugo, moć kumulativnog ukamaćivanja u vrlo dugom roku jedan je od ključeva finansijske pismenosti odnosno discipliniranja zavaravajuće intuicije koja velikom broju ljudi govori da je ultra-dugoročna štednja upitna, naveo je Šonje na arhivaanalitika.hr.
