Prihod i socijalni status imaju rastući uticaj na očekivano trajanje života u celoj Evropi. To je posebno proučavano u Nemačkoj, gde su ustanovili da penzioneri s vrlo niskim penzijama prosečno umiru pet godina ranije od onih koji imaju veće prihode.

Siromaštvo skraćuje živote, to je neupitno.

 

Prema studiji istraživača s Instituta Maxa Plancka za demografska istraživanja, potvrđen je u zadnjih 20 godina veliki jaz između siromašnih i bogatih što se tiče očekivanog trajanja života.

Dok je zabeležen opšti porast trajanja za sve dohodovne kategorije, porastao je za samo 1,8 godina u kategoriji onih s najnižim prihodima, a kod bogatijih je porast čak dvostruki.

Nadalje, godine 2017. sprovedena je studija u 32 evropske zemlje koja je dokazala da energetsko siromaštvo uzrokuje bitno veću smrtnost kod starijih osoba, jer one veći deo dana borave u svojim domovima.

U Hrvatskoj su takve grupe pomagane energetskim dodacima, ili su pak nastojale odlaziti na “kružne vožnje” tramvajima, uz knjigu ili stare novine, kako bi što više sati proveli u toplome, piše Jasna Petrović za Glas umirovljenika.

Dakle, pretilost, dijabetes, predoziranje drogama, samoubistva, vatreno oružje i ubistva, kao uobičajeni uzroci smrti, bili su manje smrtonosni od siromaštva, naglasio je prof. David Brady, koji je vodio slična istraživanja u SAD-u, a pojačana je smrtnost starijih s primanjima ispod 50 hiljada dolara godišnje.

Penziona privatizacija ubija

Šta je ono što može biti prevencija za takav porast smrtnosti usled siromaštva zbog niskih penzija, u čemu su hrvatski penzioneri među najugroženijima u Evropi jer je njihova stopa siromaštva još 2023. godine iznosila 34,8 posto, odnosno čak 60,6 posto za penzionisane samce.

Zaključak je svih spomenutih i drugih istraživanja da je razvoj javnih penzionih sistema, kakav je u Hrvatskoj dominantan, uprkos pokušaju radikalne privatizacije uvođenjem obaveznog penzionog drugog stuba, najsigurniji način da se ne umire u starosti zbog siromaštva. Čak su naučnici čvrstog stava kako je privatizacija penzionog sistema zabeležena kao jedan od glavnih uzroka smanjivanja standarda.

Hrvatska nije u drukčijoj situaciji. U prvih jedanaest meseci 2024. godine umrlo je 43.453 penzionera s prosečnom penzijom od 472,36 eura, odnosno 102,35 eura manje od prosečne penzije svih penzionera za novembar – 574,71 eura! Mesec ranije zabeleženo je znatno manje – 39.318 hiljada preminulih penzionera, a njihova je prosečna penzija iznosila 473,39 eura, što je za 100,73 eura manje od prosečne za oktobar 574,12 eura.

Umirali su, dakle, oni s prosečno za sto eura nižim penzijama, ali s tendencijom sve veće razlike u odnosu na prosek.

I broj onih koji umiru se povećava, pa je tako u novembru u odnosu na oktobar zabeleženo čak 4.135 umrlih! Pomor penzionera je sve vidljiviji, i to upravo zbog sve realno nižih mirovina, a rastućeg rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, prenelo je Moje Vrijeme.

Niko ne istražuje smrtnost od siromaštva

Međutim, učinci siromaštva, sami ili u kombinaciji sa zdravstvenim ponašanjem, na smrtnost i očekivani životni vek nisu u Hrvatskoj uopšte istraženi.

Nizak socioekonomski status povezan je s povećanom smrtnošću, među kojima ključnu ulogu ima nejednakost dohotka. Osobe s niskim prihodima izložene su povećanom riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti, raka i drugih nezaraznih bolesti. Oni takođe imaju lošije prognoze bolesti delom zbog ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti, jer ne mogu priuštiti korištenje privatnih poliklinika, već čekaju u dugim redovima za pregled ili operaciju.

Dakle, trenutni dokazi pokazuju da siromaštvo može uticati na zdravlje na više načina, uključujući psihosocijalne, biološke i bihevioralne. Pojedinci koji žive u siromaštvu imaju manje ekonomskih resursa, manji pristup zdravstvenoj nezi  i češće žive u siromaštvu zajednice. Takođe postoji veća verovatnoća da će imati nezdrav način života, kao što je loša prehrana, pušenje cigareta, pijenje alkohola i telesna neaktivnost. Svi ovi činioci pridonose povećanom riziku od smrti među pojedincima s niskim primanjima, a usklađivanje penzija u procentu manjem od stopostotnog svakako diže taj rizik.

Pomor zbog bede i gladi

Osim toga, Hrvatska je po rastu inflacije, osobito prehrambenih proizvoda, u evropskom vrhu. Gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo. Za decembar je zabeležen rast od 4,8 posto, najviši u EU, a zapravo su namirnice skočile za 40 posto, što u prevodu znači da od prosečne plate od oko 1.300 eura 520 ode samo na hranu.

Jednako toliko iznosi i prosečna penzija tako da hrana penzionerima pojede sve što dobiju. Žene su osobito ugrožene zbog nižih penzija, pa je i njihova stopa rizika od siromaštva, osobito ako žive same, dosegla i sedamdesetak posto.

 

Od gladi do smrti je mali korak.

U 2024. godini penzioneri su potpuno marginalizovani jer osim redovnog usklađivanja i skromne božićnice u decembru nisu im rasle penzije, dok su si funkcioneri podigli osnovicu za 83 posto preko letne noći. Ne čudi stoga da se porast smrtnosti među penzionerima nastavlja iz meseca u mesec, a brojke su puno lošije nego lani u isto vreme.

A pomor za vreme Covida je davno prošao. Ovo je pomor zbog bede i gladi. Eto, ne samo zbog statističkog ušminkavanja, već i zbog većeg umiranja onih s nižim penzijama fiktivno raste prosečna penzija. Tužna istina siromašnih penzionera u niskom startu na otpis, zaključuje autorka teksta.