"Niko ne bi trebalo da radi duže nego što želi, ali mislim da je pomalo ludo da naša ideja o pravoj starosnoj granici za penziju – 65 godina – potiče iz vremena Osmanskog carstva", napisao je direktor kompanije BlackRock, Leri Fink, koji poziva na radikalnu promenu u načinu razmišljanja o penzionisanju.
Fink je to napisao u svetlu izazova sa kojima se suočavaju socijalno osiguranje i štednja za penziju u Americi, prenosi Telegraf.
Ova direktna kritika ukazuje na jednostavnu istinu: starosna granica za odlazak u penziju, uspostavljena početkom 20. veka, više ne odgovara savremenoj stvarnosti.
Tada je očekivani životni vek bio mnogo kraći – mnogi radnici nisu ni doživeli trenutak da uživaju u penzionim beneficijama.
Danas je situacija potpuno drugačija. Amerikanci žive duže, što Fink naziva "divnom stvari", ali ta dugovečnost opterećuje penzioni sistem koji nije projektovan za penzije koje traju decenijama.
Bebibumeri su decenijama doprinosili socijalnom osiguranju, stvarajući višak sredstava. Međutim, sada, kada milioni njih odlaze u penziju, te rezerve se iscrpljuju. Istovremeno, milenijalci i generacija Z suočavaju se sa sve nesigurnijom mrežom socijalnog osiguranja. "Veruju da je moja generacija – bebibumeri – bila fokusirana na sopstvenu finansijsku dobrobit na štetu onih koji dolaze posle nas. I u slučaju penzionisanja, u pravu su", kazao je.
Fink sugeriše da bi rad duže mogao rešiti krizu penzionog sistema. To bi moglo pojedincima posle 65. godine pomoći da više uštede, povećaju svoje beneficije iz socijalnog osiguranja i smanje pritisak na sistem.
Međutim, Fink priznaje da raditi duže nije opcija za sve.
Zdravstveni problemi, gubitak posla i diskriminacija na osnovu starosne dobi često prisiljavaju Amerikance da se penzionišu ranije nego što su planirali.
Pritom, prosečna starosna granica za penzionisanje u SAD-u je samo 62 godine.
S obzirom na neizvesnu budućnost socijalnog osiguranja i činjenicu da mnogi Amerikanci teško uštede dovoljno, jasno je da pristup penzionisanju zahteva novu perspektivu.
