Hrvatska je gotovo na samom dnu lestvice po iznosu penzija među zemljama Evropske unije, gde je gotovo svaki šesti penzioner u riziku od siromaštva.

Položaj penzionera, kada je u pitanju region, bolji je i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Iznosi penzija u zemljama Evropske unije znatno su niži od primanja pre penzionisanja, pa je mnogim starijim osobama teško održati svoj životni standard nakon što odu u penziju.

Gotovo svaki šesti penzioner u EU je u riziku od siromaštva, a stopa se povećala s 12 odsto u 2013. na 15,5 odsto u 2023. godini, piše Euronjuz.

Najnovija statistika Eurostata upoređuje medijlni prihod od penzija pojedinaca starosti od 65 do 74 godine s medijalnim primanjima od rada onih u dobi od 50 do 59 godina, isključujuči ostala socijalna davanja, što pomaže u razumevanju koliko su adekvatne penzije širom Evrope.

Tokom 2023. ukupni odnos u EU iznosio je 58 odsto, što znači da bi osoba koja je zaradila 100 evra u starosti od 50 do 59 godina primila 58 evra penzije u starosnoj dobi od 65 do 74 godine.

U EU se taj odnos kretao od 35 odsto u Hrvatskoj do 78 odsto u Grčkoj. Španija i Italija su iza Grčke sa odnosom 77 odsto penzionog prihoda u odnosu na one koji rade, odnosno 75 odsto, dok je Portugal takođe premašio prosek EU sa odnosom od 61 odsto. Tako se Hrvatska našla na samom dnu lestvice, a nešto malo bolje stoje Litvanija (36 odsto) i Irska (39 odsto).

To su, navodi se, tri zemlje sa najlošim odnosima, a poređenja radi u Crnoj Gori je odnos zarađenog i penzionog prihoda 38 odsto, u Sloveniji 44 odsto, a u Srbiji 46 odsto.