Da to baš i nije tako, ukazuju stručnjaci koji se bave umećem življenja i psihologijom rada, a svedoče i ljudi koji rade i u svojim osamdesetima piše Moje Vrijeme.

Nakon više od 25 godina u službi u vladi Indije, Awdhesh Singh je pre devet godina dobrovoljno otišao u ranu penziju, ali samo kako bi se posvetio poslu koji ga je više privlačio.

Danas vodi online pripremne tečajeve za prijem u državne službe, a napisao je i devet knjiga.

“Svrha rada nije samo zarađivanje novca, već i pronalazak smisla i ličnog ispunjenja. Baš kao što Bog ima različita imena, i reč ‘posao’ ima različite sinonime od kojih svaki naglašava njegovu drugu svrhu. Navešću vam nekoliko primera. Posao je aktivnost što znači da svaki zadatak koji obavljamo poboljšava naše mentalno i fizičko zdravlje. Možemo ga nazvati i zadatak, jer svaka obaveza koju dobijemo je prilika da se dokažemo. Posao je i imenovanje jer kad nas odaberu za posao, to potvrđuje naše sposobnosti.”

“Ključna reč je naravno i karijera jer učimo kroz iskustvo, napredujemo i osećamo rast i postignuće. To je i zanimanje jer život bez rada postaje isprazan, a kad smo ispunjeni poslom koji volimo, ne osećamo dosadu. Posao vežemo i uz kancelariju koja nam može postati drugi dom jer je to mesto gde stvaramo prijateljstva i odnose.”

“Na to se nadovezuje i profesija jer se specijaliziramo i potvrđujemo svoju vrednost dok istovremeno služimo društvu. Posao je i sinonim za rad jer baš kao što fizičkim radom jačamo telo, svakim poslom razvijamo um i inteligenciju. Posao je nadalje poziv jer nam pomaže oblikovati snove i ostvariti ono za šta smo rođeni. Ima i svoju funkciju jer nas oblikuje pa postajemo ono što radimo iz dana u dan. Posao je za većinu ljudi jednako egzistencija jer svojim trudom osiguravamo život sebi i porodici. I za kraj ću spomenuti vokaciju jer kroz posao otkrivamo vlastite talente i sklonosti”, naveo je ovaj poznati Indijac na platformi Quora.

Potom se obratio direktno penzioneru koji je postavio pitanje zašto bi trebalo raditi ako je velika penzija.

“Sve što sam naveo trebalo bi vam odgovoriti na pitanje zašto ne biste trebali sediti besposleni, čak i ako imate milione na računu. Pronađite smislen posao i angažujte se, baš kao što to čini 69-godišnji Bill Gates iako ima toliko bogatstvo da ni njegovi unuci ne bi morali raditi zbog novca. Jedan moj profesor je govorio da čovek koji previše odmara, zarđa. Zato ne dopustite da zarđate zbog besposličarenja. Držite se korisnog rada!”

Doživotni rad

Nakon ovog napisa na temu doživotnog rada, jedna učesnica rasprave iznela je sopstvene razloge zašto se nakon penzionisanja vratila radu.

“Ne radim više samo zato što mi treba novac, već zato što sam se uverila da svakom čoveku treba svrha, inače propada. Da, zbog dobrih primanja u penziji imala sam slobodu izbora, ali sam na kraju imala toliko izbora da me više ništa nije pokretalo. To me nateralo natrag na posao.”

“Mi ljudi očigledno trebamo prepreke da bi dali najbolje od sebe. Figurativno, uvek bi trebali biti malo ‘gladni’. Najbolji smo kad se moramo boriti za to da ostanemo na vrhu.”

“Gledala sam emisiju u kojoj su intervjuisali dobitnike na lutriji. Neki su kupili kuće, putovali i radili sve što bi se očekivalo od milionera. No, jedan par je napravio generalku na svom autu, sanirao probleme koje su imali na kući te su oboje zadržali poslove. Novac su jednostavno stavili na stranu. Bilo je fascinantno videti koliko su nesretni postali oni koji su dobitke munjevito potrošili na raskoš, dok su oni koji ih nisu potrošili ostali sretni i spokojni”, govori ova penzionerka u prilog ljudskoj potrebi za radom dok god nam zdravlje dopušta.

Previše uživanja vodi u stagnaciju

Izjasnio se i jedan muškarac: “Neću vam govoriti šta bi trebali ili ne bi trebali raditi, ali ću vam reći zašto smatram da je za zdravog čoveka dobro raditi do kad god može (novac je pri dnu popisa). Dakle, ljudima treba socijalna interakcija, telesna aktivnost, mentalna stimulacija, rutina, ali i raznolikost, sve ono što doprinosi mentalnom zdravlju. Ako ne morate raditi zbog novca, imate slobodu pronaći posao koji vas ispunjava i pomaže vam rasti kao osoba. Šta ćete bolje?” glasi ovaj odgovor.

Na kraju, ovaj muškarac dodaje još jednu misao: “Svi smo mi po prirodi pomalo skloni lenosti i izbegavanju prevelikog truda. Problem je što često želimo ono što nije dobro za nas, dok izbegavamo ono što bi nam značajno poboljšalo kvalitetu života. Malo uživanja u onome što želimo je zdravo, ali previše vodi do stagnacije”, zaključuje.

Kako je komentarisala jedna penzionerka, prednost rada nije samo u dobrom osećaju nakon obavljenog zadatka, već i u učenju od drugih i otkrivanje sopstvenih jakih strana, ali i slabosti.

Osećaj zajedništva dok s kolegama svakodnevno delimo prostor, interese i ciljeve takođe je koristan, smatra ona i dodaje da s ulaskom u penziju te navike i potrebe ne možemo izbrisati gumicom .

Njoj je, kaže, sve to toliko nedostajalo, da se vratila da radi.