Od početka godine do polovine marta naplaćeno je 192,3 milijarde dinara doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je za 4,1 milijardu dinara više od planiranog, odnosno 21 milijardu dinara više od naplaćenih doprinosa u istom periodu prethodne godine
Naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 2024. godini su za 15,5 odsto viši u odnosu na 2023. godinu.
Budući da je rast zarada u protekloj godini prosečno 14,2 odsto, a da su naplaćeni doprinosi realno viši od tog procenta, objašnjenje je u većem broju zaposlenih.
U bazi osiguranika Fonda PIO 31. 12. 2024. evidentirana su 2.832.893 osiguranika prijavljenih na obavezno osiguranje, što je 0,8 odsto više u odnosu na 31. 12. 2023.
Stalno povećanje broja radnika i kojima se uz isplatu zarada uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinosi kontinuirano boljoj naplati doprinosa, odnosno konstantnom rastu izvornih prihoda Fonda PIO, kazao je za „Politiku” Relja Ognjenović, direktor Republičkog fonda PIO.
Od početka godine isplatili smo decembarsku, januarsku a evo i februarsku penziju. Iz sopstvenih sredstava za ove namene obezbeđeno je 72,8 odsto, dok dotacije države za nedostajuća sredstva za isplatu penzija čine 21,9 odsto, a 5,3 odsto obavezni transferi države koji bi postojali čak i da fond ima izvorne prihode za celovitu isplatu penzija, objasnio je Ognjenović.
Direktor Fonda PIO naglasio je i da je takva pozicija bila i od maja do decembra 2022. godine, kada je Fond penzije za kategoriju zaposlenih, koja je najbrojnija, isplaćivali iz izvornih prihoda, odnosno nisu povlačili dotacije iz budžeta za te namene.
Međutim, bez obzira na bolje izvorne prihode fonda, činjenica je da smo od 2022. godine imali dva puta godišnje visoke procente usklađivanja penzija, kroz redovna i vanredna povećanja, da je od 2023. godine smanjena stopa doprinosa sa 25 na 24 odsto, kao i da je od 2024. godine prisutan trend povećanja broja penzionera, te smo prinuđeni da se oslonimo na podršku iz budžeta.
Od ukupno 1.657.325 korisnika, penzioneri iz kategorije zaposlenih čine 85,1 odsto, odnosno tačno 1.410.996 korisnika, sa prosečnom penzijom 53.621 dinar.
Na primeru penzije za januar, ukupna sredstva za isplatu bruto penzija i naknada kategoriji zaposlenih iznose 89,2 milijarde dinara. Penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti i poljoprivredni penzioneri zajedno čine 14,9 odsto ukupnog broja i njihove prosečne penzije su niže, pa je time niži i iznos potrebnih sredstava.
Ognjenović je naveo i da se broj korisnika prevremene starosne penzije povećava iz godine u godinu i 31. 12. 2024. imamo ukupno 75.215 korisnika prevremene starosne penzije.
Prevremena starosna penzija po Zakonu o PIO postoji kao posebna vrsta prava od 1. 1. 2015. i u toj godini je ovo pravo ostvarilo 7.962 korisnika.
Govoreći o mogućem rasterećenju budžeta Fonda PIO, direktor je kazao i da je moguće da se budžet dodatno rastereti ukoliko se iz iste kase ne bi namirivalo i zdravstveno osiguranje.
Prema finansijskom planu fonda za 2025. godinu, iznos sredstava za zdravstveno osiguranje korisnika je 104,74 milijarde dinara. To je 8,64 odsto od ukupnih rashoda i izdataka fonda, koji su za tekuću godinu projektovani na 1.217,72 milijarde dinara. Ukoliko bi se sredstva za zdravstveno osiguranje korisnika penzija izmestila iz budžeta Fonda PIO, učešće planiranih transfera iz budžeta republike bi se smanjilo sa projektovanih 22 na 14,6 odsto, zaključio je Ognjenović.
