Hoće li i Hrvatska podići starosnu granicu za penziju?

Zasad ne, ali takve su preporuke i Evropske komisije i Svetske banke.

Starije osobe pak poručuju i da je sa 65 godina previše ići na posao, no ima nekih koji nastavljaju raditi i sa 70 godina. Pre smo tada za groblje, kažu u šali, nego za posao.

Umesto podizanja zakonske granice za penziju, Hrvatska je odlučila ići drugim putem, barem zasad.

Oni koji žele nastaviti raditi, imaju tu mogućnost i nakon 65. godine. Mogućnost rada do polovine radnog vremena uz isplatu cele penzije trenutno koristi više od 35.000 penzionera.

Veliki skok od čak 1.500 novih radnika dogodio se u aprilu a zbog pooštrenih pravila zapošljavanja stranaca.

Država duži rad podstiče kroz dve mere

Penzionom reformom od 1. jula država će proširiti mogućnosti rada za penzionere.

Ubuduće će moći raditi i na puno radno vreme, uz isplatu pola penzije.

S obzirom na trendove, nema sumnje da će ta opcija mnogima biti primamljiva. Država duži rad podstiče i bonifikacijom, odnosno za 0,45 posto većom penzijom za svaki mesec dužeg rada nakon stečenih uslova za starosnu penziju.

Ako neko radi pet godina duže, dobija već sada 27 posto veću penziju. Uslov za dobijanje bonifikacije je najmanje 35 godina staža, a država će penzionom reformom ukinuti uslov staža te omogućiti bonifikaciju i za više od pet godina dužeg rada.

Ipak, praksa je često drugačija. Mnogi rade zato što moraju, a mnogi nakon 65. godine zdravstveno i psihološki, ovisno o vrsti posla, više ne mogu raditi.

Da je to tako potvrđuju i brojni Splićani u komentarima za TV Dalmaciju.

Svetska banka i Evropska komisija već sada traže od Hrvatske podizanje starosne dobi za penziju sa 65 na 70 godina, a to je nedavno učinila i Danska. Ptanje je vremena kada će rad nakon 65. postati obaveza, a ne samo izbor.

‘Za žene 60, za muškarce 65, to bi bilo pravilno’

 

– Najbolje im je odmah onda na Lovrincu (splitsko groblje, op.a.) naći mesto, jer raditi do 70? 65 godina isto nije malo, jer prebrzo živimo i prebrzo starimo, psihički više nego fizički. Nisu samo problemi u poslu, nego u životu s decom, umiranjima, s  porodicom. Ti što pišu zakone ni inače ne pišu dobro te zakone. Kao kada dođu do vrha, više ne znaju ko ih bira, rekla je penzionerka Mila.

Vera pak smatra da ni sa 65 više nije niko u stanju ići na posao, jer se jedva i onda dovuče. Najpre, ističe, treba rešavati mlade, a penzionere rešavati povećanjem penzija, ako je to moguće.

– Za žene 60, za muške 65, to bi bilo pravilno, što se mene tiče, jer sam ja već osam godina u penziji. Neki mogu sa 65 godina i dalje ići na posao, zavisi kako se ko drži, ali što je previše previše je. Pogotovo ako počnu oko 20-ih raditi, kaže Nives.

Ni muškarci nisu za rad nakon 65. godine. Pre bi, kažu, mogli na Lovrinac. Luciano pak ističe da je 65 godina krajnja granica za penziju, jer je takvo vreme da ljudi ne žive ‘kako Bog zapoveda’.

Anita ima 70 godina, a i dalje radi

 

– Ja imam 70 i još uvek radim, ali radim od gušta, jer mi se radi, bilo bi mi dosadno da ne radim. Ko voli neka radi, ko ne ne. Moja generacija je zrela za odmaranje i šetanje. Nije humano produžavati dobnu granicu za penziju ali s obzirom na ekonomsku situaciju, bojim se za ove mlade da nikada neće ni imati penziju, kaže Anita.

Nikša Pandža iz splitske podružnice Sindikata penzionera Hrvatske, s kojim smo i sami imali prilike razgovarati u Splitu, kaže da samo dva posto penzionera u Hrvatskoj radi, po čemu se vidi da to baš i nije moguće.

– Zamislite da ljudi rade sa 70 godina kao recimo vatrogasci, policajci? Oni bi išli ranije u penziju, ali ni to nisu male godine, kaže Pandža koji je radio do 65. godine kao vatrogasac.