I zaista je tako – naš organizam ne može da funkcioniše bez nје. Voda čini 80 odsto ljudskog tela kod beba i dece, a kod odraslih oko 60 odsto ili 1/3 ukupne telesne mase. Nalazi se u svakoj ćeliji organizma koje bez nje pate i brzo odumiru, a uloga joj je višestruka: učestvuje u skoro svim hemijskim reakcijama, pomaže prilikom termoregulacije, učestvuje u prenošenju nutrijenata do ćelija i eliminisanju otpada i toksina iz njih, održava pH balans…
Potrebno uneti minimum 2 litra dnevno, ali i ne nalivati se
Svaki organizam je individualan i predstavlja svet za sebe, ali ono što je univerzalno jeste jedan prefinjen sistem kojim naše telo javlja da nam je voda potrebna – osećaj žeđi.
Specijalista javnog zdravlja, nutricionista – dijetetičar Milica Jocić kaže za eKliniku da bi trebalo pratiti suptilne signale organizma i ne mešati osećaj žeđi sa nervozom ili glađu.
– Kada se voda dovoljno ne unosi dolazi do dehidratacije organizma, glavobolje, umora, zadržavanja toksina, nakupljanja bakterija u urinarnom traktu, poremećaja rada digestivnog trakta… Vodu svakako unosimo i kroz hranu, voće, mleko… ali i pored toga, potrebno je uneti oko 1,5 do 2 litra vode dnevno. Unos vode prilagođava se i fizičkoj aktivnosti, vremenskim uslovima, stanju organizma. Trudnice i dojilje imaju veće potrebe za vodom. Prilikom unosa vode trebalo bi voditi računa de se voda ne pije neposredno pre ili posle obroka, zbog razređivanja enzima koji vare hranu u želucu i tankom crevu, pa se samim tim hrana duže zadržava u probavnom traktu. Duže zadržavaje hrane sa sobom nosi rizike od prekomernog stvaranja gasova, toksina, nadutosti stomaka… Vodu treba unosti između obroka, rasporediti u što više unosa i izbegavati “nalivanje” – objašnjava Jocić.
[caption id="attachment_251" align="alignnone" width="1200"]
Foto: Canva[/caption]
Voda iz mreže beogradskog vodovoda bezbedna za piće
Stručne službe Gradskog zavoda za javno zdravlje obavljaju uzorkovanje i u laboratoriji ispituju fizičko – hemijsku, bakteriološku, biološku i parazitološku ispravnost uzoraka vode. Po potrebi obavljaju i druge analize gotovo svih vrsta vode, bilo da je reč o vodi za piće, izvorskim, podzemnim, površinskim, otpadnim vodama, kao i bazenskim, demineralizovanim i kotlovskim vodama, ili vodi za specijalne namene kao što je npr. voda koja se koristi u procesu hemodijalize. Specijalista higijene dr sc med Dušan Avramović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje saglasan je da voda ima ogromnu i kompleksnu vrednost za naša domaćinstva, hranu, kulturu, zdravstvo, obrazovanje, ekonomiju i integritet našeg prirodnog okruženja.
– Kada govorimo o vodi koju pijemo, pre svega kao osnovnoj namirnici bez koje se život ne može zamisliti, najvažnije je da znamo da li je ispravna za piće, odnosno da li je kvalitet proveren i odgovarajući za ljudsku upotrebu. U skladu sa tim postoji i važeća regulativa – pravilnici koji se odnose na vodu za piće iz gradskog vodovoda, odnosno, koji se odnose na prirodne, mineralne, stone i izvorske vode – tzv. flaširane vode. Sve dok je voda koju želimo da pijemo u skladu sa vrednostima koje su predviđene odgovarajućim pravilnikom, možem smatrati da je voda bezbedna i možemo je konzumirati po želji. Važno je naglasiti i da Gradski zavod za javno zdravlje Beograd redovno kontroliše vodu za piće kojom se snabdeva mreža beogradskog vodovoda, i aktuelni rezultati pokazuju da je voda koja stiže do stanova, lokala, restorana, pekara i drugih objekata u glavnom gradu bezbedna za piće – kaže za eKliniku stručnjak iz Centra za higijenu i humanu ekologiju u sklopu Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Koristiti česmovaču, flaširanu vodu uz oprez i praćenje stanja organizma
Nutricionista – dijetetičar Milica Jocić potvrđuje da je najvažnije upravo to: da je voda iz vodovoda bezbedna i kontrolisana od nadležnih institucija.
– Kada prođe sve provere, tekuća voda se deklariše kao voda za piće. U zavisnosti od toga u kom gradu živite, pratite preporuke nadležnih institucija o kvalitetu vode. Iako se voda deklariše kao tečnost bez ukusa, boje i mirisa, mnogi će se složiti da voda iz slavine ima jedan tip ukusa a ona flaširana drugi tip. Ukus vodi dodaju minerali rastvoreni u njoj, a flaširane vode treba sa oprezom koristiti u odnosu na stanje organizma. Svakako je preporuka da to budu blago mineralizovane vode. Osobe koje pate od kalkuloza bubrega s posebnom pažnjom moraju da biraju vodu koju piju u odnosu na tip kalkuloze i da se o tome posavetuju sa lekarom. Postavlja se i pitanje plastičnih boca, tj. oslobađanja mikro čestica plastike u vodu. Preporuka je da se ne koristi ista plastična flaša unedogled, već da se koriste staklene boca ili filter bokali.
Ona navodi da svakako treba koristiti i „česmovaču“, a da u korišćenju flaširanih voda treba menjati vrste a vremena na vreme.
