Ove "nadoknade" za zube, u vidu tankih belih ljuspica, koje se postavljaju sa prednje strane zdravih zuba, uveliko su postale hit u svetu stomatologije.
Za njih se opredeljuju sve generacije a naročito se pokazalo kao efikasno bezbolno estetsko rešenje za starije.
Iako su, danas, najtraženija metoda oblikovanja zuba, viniri postoje decenijama. Naime, davne 1928. godine stomatolog Charles Pincus je razvio prve modele. Bili su namenjeni glumcima kako bi tokom snimanja filmova mogli da promene izgled svojih zuba. Deset godina kasnije svetu je predstavio akrilne verzije. Iako poboljšani, ovi viniri su, takođe, bili samo privremeno rešenje, jer nisu bili preporučljivi za dugotrajno nošenje.
Razvoj stomatoloških materijala, pre svega načina vezivanja porcelana, sredinom 20. veka probudilo je kod dr Michaela Buonocora interesovanja za vinire. Da bi na osnovu njegovih istraživanja Simonsen i Calamia 1982. godine stvorili svojevrsne ljuspice od keramike, koje mogu da traju 10 do 30 godina.
Viniri imaju višestruki značaj
Viniri se ne koriste samo za promenu boje zuba koji su otporni na izbeljivanje. Njima se, zapravo, postiže savršeni zubni niz. Što znači da su najbolje rešenje kod malih ili, pak, nejednakih zuba, zatim, kod istrošenih i istanjenih zuba, kod manjih nepravilnosti u položaju zuba, kao i kod dijasteme, tj. razmaka između zuba.
Baš kao krunice, viniri mogu da “poprave” frakture, ali za razliku od njih nema potrebe za velikim brušenjem, pa spadaju u manje invazivne metode. Ujedno, ljuspice se postavljaju na bilo koji zub, a ne samo na polomljeni.
