Dr Miodrag Krstić, specijalista gastroenterolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, podseća da pojam "antimikrobna rezistencija" podrazumeva otpornost bakterija na lekove, te da je to svetski problem, a ne samo naš ili problem našeg regiona. Iako se, kako kaže, na nivou Svetske zdravstvene organizacije preduzimaju različite mere da se taj probem reši, ipak to nije lako, naročito što su se tokom pandemije antibiotici često propisivali bez dokaza o bakterijskoj infekciji ili su ih pacijenti uzimali na svoju ruku.

“Bakterije su živa bića i imaju sklonost da se održe i prežive, tako da lako i brzo stiču otpornost i na najbolje antibiotike. Da bi se napravio jedan antibiotik potrebna je duga i komplikovana procedura. Trenutno je 20-30 supstanci u pretkliničkim istraživanjima da bi mogli da postanu antibiotici,  i ako u narednih 5-10 godina, samo njih pet to i uspe, mi ćemo biti srećni”, ističe prof. Dr Krstić.

On zapaža da nisu samo pacijenti krivi za prekomernu upotrebu, odnosno, zloupotrebu antibiotika.

“To je jedan multidiciplinarni problem koji obuhvata i lekare koji neadekvatno propisuju antibiotike, ali i veterinarsku medicinu, jer se u lečenju životinja koriste isti antibiotici koji se koriste i za lečenje ljudi. Antibiotska terapija je drugačija od drugih lekova. Tako npr., kod pacijenata sa temperaturom nisu sve infekcije izazvane bakterijama, jer i virusi izazivaju infekcije, a antibiotici nisu lekovi koji se koriste za lečenje virusnih infekcija. Takođe, povišena temperatura je nešto što se javlja i kod različitih imunoloških bolesti i hematoloških oboljenja, tako da nije svaka temepratura izazvana infekcijom, i nije svaka infekcija izazvana bakterijom, te neće kod svih pomoći antibiotska terapija. Antibiotici se primenjuju ponaosob kod svakog pacijenta, a uspeh u lečenju zavisi od pacijenta, primene adekvatne doze i dužini terapije. To znači da isti antibiotik često neće biti propisan dvema osobama sa istim zdravstvenim problemima, jer i drugi faktori utiču na izbor antibiotske terapije.

Prof. Dr Krstić apeluje da se antibiotici ne uzimaju na svoju ruku, već da se u slučaju određenih zdravstvenih problema osoba javi svom izabranom lekaru koji će preporučiti dalje dijagnostičke procedure, na osnovu kojih će se utvrditi opravdanost uzimanja antibiotika.