Istraživanje će povećati razumevanje onoga što prouzrokuje mentalne bolesti i može da pomogne da se identifikuju novi tretmani.
Ljudi često smatraju mentalno zdravlje odvojenim od zdravlja ostatka tela. Ovo je daleko od istine: postoje jasni dokazi da mnoge biohemijske supstance uključene u bolesti kao što su dijabetes i autoimuna stanja direktno utiču na funkciju našeg mozga.
Mnoge studije su pokušale da se pozabave ovim tako što su se fokusirale na supstance zvane biomarkeri koji se mogu lako meriti u krvi.
Biomarker je jednostavno nešto u telu što je znak određene bolesti ili procesa. Oni se često odnose na određenje analize koje lekari traže od vas da uradite, kao što su holesterol, šećer u krvi, enzimi jetre, vitamini ili markeri upale.
Često je teško proučiti ulogu ovih biomarkera u krvi u uslovima mentalnog zdravlja. Mnoge studije u ovoj oblasti često nisu dovoljno velike da donesu čvrste zaključke.
Jedno rešenje je da se pogledaju genetski uticaji i na mentalne bolesti i na supstance merene u krvi. Genetika je korisna jer sada postoje podaci milion pojedinaca koji su volontirali u istraživačkim studijama.
I mentalne bolesti i biomarkeri krvi su ono što genetičari nazivaju "složenim osobinama"
U složenim osobinama, mnogi geni su uključeni, a faktori životne sredine takođe doprinose.
Na primer, sekvenca određenog gena može da poveća rizik od razvoja šizofrenije i takođe da bude povezana sa smanjenjem nivoa vitamina koji cirkuliše u krvi.
Većina ovih sekvenci je pojedinačno povezana sa veoma malim promenama u nečemu kao što je rizik od mentalne bolesti, ali se mogu objediniti da bi proizvele veće efekte.
Nedavna studija je nastojala da koristi genetiku za istraživanje odnosa između devet poremećaja mentalnog zdravlja i 50 faktora merenih u rutinskim testovima krvi, kao što su holesterol, vitamini, enzimi i indikatori upale.
Genetska korelacija znači da su efekti promena DNK sekvence na rizik od mentalne bolesti i nivoi datog biomarkera bili sličniji jedan drugom nego što bi se to desilo slučajno.
Kako navodi istraživač postojala je pozitivna genetska korelacija u studiji između broja belih krvnih zrnaca i depresije. Ovo može da ukaže da neki procesi u našem telu utiču i na depresiju i na bela krvna zrnca.
"Ako bismo mogli da identifikujemo šta je ovaj zajednički proces, to bi moglo dovesti do boljeg razumevanja šta prouzrokuje depresiju i to bi moglo da bude ciljano za lečenje", kaže istraživač.
