Imali smo nekoliko pitanja za doktora Dejana Terzića, dermatovenerologa, u vezi uzroka, tegoba i bolesti kože kod starijih, učestalosti kraćih i hroničnih bolesti kao i komunikacije i navika pacijenata.
Kakav je, iz vašeg ugla, odnos starijih prema problemima sa sopstvenim zdravljem, konkretno u vezi kožnih bolesti? Da li se brzo javljaju na pregled ili se pojave tek kada problem postane veći?
-Posete dermatologu starije populacije možemo najrealnije sagledati pre i posle Covida. U mojoj praksi ,u domu zdravlja, broj starijih pacijenata je značajno opao od pojave Corona virusa. Razloga je više: zabrana i slabije kretanje i izbegavanje socializacije pa samim tim i odlazak specijalisti dermatologu, osim ako nije u pitanju akutni problem kakvih u toj dobi i nema mnogo!
Obzirom da stariji ljudi prirodno imaju suvlju kožu, (neki i ne), šta predlažete kao prirodni recept da bi se koža dodatno hidrirala i hranila, izgledala i bila zdravija? Koji elementi, genetika ili navike u ishrani daju svežiji izgled kože?
- Kultura nege kože je presudna za njen izgled u poznoj dobi. Dve glavne stavke nege zrele kože su hidratacija i održavanje kožne zaštitne barijere. Pripravci za redovnu, svakodnevnu negu lica i kompletnog tela starijih treba da sadrže u visokom procentu prirodne vlažeče faktore kao što je urea i esencijalna biljna ulja poput ulja žutrog noćurka, ulja pšeničnih klica, košpica grožđa kao i peptide, hijaluron, glukane, alge, bisabolol i mnoge druge aktivne supstance. Naravno da i raznovrsna, izbalansirana ishrana kao i unošenje većih količina tečnosti igra važnu ulogu u očuvanju osnovnih funkcija kože zrelije dobi.
Koliko su kožne bolesti u vezi sa psihičkim stanjem ili stresom?
-Postoji značajna povezanost stresa sa oboljenjima kože. Zapravo stres i jeste okidač velikog broja dermatoza: psorijaze, ekcema, seboroičnog dermatitisa, herpes zostera kao i mnogih drugih kožnih oboljenja.
Da li su obavezno i nasledne?
-Nasleđe igra bitnu ali ne i obaveznu ulogu u bolestima kože. Kao primer za ulogu nasleđa možemo ovde pomenuti samo neke: ćelavost po muškom tipu, atopiju, psorijazu itd.
Da li nekada praktikujete da pacijenta sa trenutnom ili hroničnom kožnom bolešću, nakon određivanja terapije a radi lečenja mogućeg uzroka, uputite kod psihoterapeuta?
-Retki su slučajevi da pacijent zrelije životne dobi zbog svog dermatološkog problema treba kosultaciju psihologa ili psihijatra. Ćešči je slučaj da sam dermatolog u terapiju određenih bolesti kože kao i pratećih subjektivnih tegoba poput svraba ili pruritusa npr. predloži dodatnu terapiju.
Koliko je koža ljudi od 60 i starijih podlozna ekcemima ili drugim tegobama?
-Koža starijih ljudi plaća danak vremenu. Danas je nauka dokazala da koža pamti i da je njen izgled u starijoj dobi u direktnoj korelaciji sa načinom života, profesijom i hobijima, radnim vekom, higijenom i negom. Koža pacijenata preko 60 godina je suva, istanjena, slabog turgora i elasticiteta, sklona boranju, hiperpigmentacijama i fragilna, kaže doktor Terzić.
-Ako kažemo da oko 70% kožnih bolesti čine takozvane suve dermatoze onda je potpuno jasno da je koža starijih sklona ekcematoznim promenama i reakcijama kao i promenama poput keratoza! Koža se u poznim godinama slabije hrani jer je oslabljena cirkulacija što naročito važi za okrajine (narodni izraz za podlaktice, šake, podkolenice, stopala, najdalje delove tela u odnosu na srce, gde krv najdalje putuje da bi ih hranila)
[caption id="attachment_14728" align="alignnone" width="900"]
Foto Pixabay[/caption]
Da li se češće pregledaju žene ili muškarci? Ko se manje ustručava da dođe i otvoreno predoči problem?
-Na pregled dermatologu dolaze podjednako i dame i gospoda. Sem u retkim slučajevima, strahu i nema mesta u starijim godinama, što se same kože tiče. S druge strane, to su pažljivi pacijenti, spremni na svaku saradnju i doslednost u lečenju.
[caption id="attachment_17453" align="alignnone" width="456"]
Foto: Shutterstock[/caption]
- Koliko je čest slučaj da se od mladeža napravi opasnija komplikacija i koje su današnje metode za sigurno eliminisanje zloćudnih pojava nastalih od mladeža?
-Poslednjih decenija je signifikantan porast obolelih od melanoma doprineo napretku dijagnostičkih metoda za prevenciju i rano otkrivanje obolelih pa samim tim i smanjenu smrtnost od karcinoma atipično izmenjenih mladeža. Danas su svakom pacijentu dostupne metode poput digitalne dermoskopije i dermomapiranja koje treba raditi najmanje jednom godišnje a po potrebi i češće naročito kod starijih koji po pravilu imaju mnogo više mladeža i pigmentnih promena nego mlađe populacije.
Šta je konačni stav lekara kao predlog pacijentima sa većim brojem mladeža, kada je tema količina izlaganja suncu?
-Stariji pacijenti sa puno mladeža se umereno mogu izlagati suncu u rano jutarnjim i kasno popodnevnim letnjim danima uz obaveznu zaštitu kože a posebno mladeža kremama i losionima sa visokim faktorima zaštite SPF 30 i više.
Kada je u pitanju psorijaza zaštita i neizlaganje suncu u najtoplijem delu letnjeg dana ostaju na snazi uz podsećanje da takvim pacijentima prija boravak na moru i doprinosi poboljšanju tj. remisiji bolesti!
Da li stariji ljudi ikada dolaze kod dermatologa samo radi konsultacije oko nege za bolji izgled kože i da li biraju pre doktora nego kozmetičara?
-Na žalost, veoma, veoma retko dame i gospoda u starijim godinama dolaze dermatologu a verujem i kozmetičaru samo za savet za negu! Pa ipak kroz praksu, nakon rešavanja problema zbog koga su primarno došli, uvek odvojim i vreme za savete o negovanju i očuvanjau zdravlja kože.
Da li su kožne bolesti postale učestalije u poslednje dve godine i ima li korona uticaja, ako jesu?
-Godine pandemije nisu dovele do značajnog porasta broja dermatoloških pacijenata već porast određenih dermatoza koje traže tretman lečenja a nastale su zbog prečeste dezinfekcije ruku agresivnim dezificijensima, dugog nošenja zaštitnih maski kao i smanjenog kretanja a samim tim smanjene cirkulacije! Sledstveno tome slabija je ishrana kože pa tako ćešče srećemo ekceme šaka, kontaktne dermatitise, akne i dermatitise ispod maski, stazne dermatitise na koži potkolenica itd.
Šta mislite o boginjama koje se pominju u poslednje vreme. Ima li tog virusa i da li ga dobijaju i stariji?
-U mojoj višedecenijskoj praksi nisam imao slučaj boginja u starijoj životnoj dobi! Ako govorimo o boginjama starije životne dobi, najčešće mislimo, zapravo na sekundarnu infekciju virusom varičele koja se manifestuje, ustvari, kao herper zoster! Naime, skoro svi u detinjstvu preležimo tzv.ovčije boginje ili varičelu pa taj virus ostaje inaktivan u našem organizmu. U toku života, usled stresa ili pada imune sposobnosti, dolazi do aktivacije virusa varičele na kraju senzitivnog nerva kao i promena na koži, praćenih bolovima, samo na jednoj polovini tela!
