THWO(Tradition health organisation) u Bostonu u više navrata je pravila ankete kako se ljudi odnose prema starosti. Pitanja su se svodila na jednostavna: kako živite, kakva vam je okolina, kakva je komšinica, komšija,
da li imate partnera, kakav vam je suprug u bračnom životu, kakva najbolja drugarica, kolega, jeste li upoznali nekoga, i slično.
Svi odgovori vezani za pitanja o ženskom polu, počinjali su sa odrednicom koliko osoba ima godina, ili konstatacijom "starija je". U vezi muškog pola, odrednica "stariji čovek" koristila se u odgovorima ženskog dela ispitanika, samo u slučaju da je čovek od 75 godina na dalje.
U našem okruženju možemo se suočiti sa jakim klišeima "razdvajanja starosti" prema polovima. Srešćemo poznanike, prijatelje i pitati kako su. Ako dodamo još neko pitanje koje ne zalazi u privatnost a tiče se društvenog života, možemo videti odgovore koji u sebi imaju predrasude o strarosti ljudi, što lošeg odnosa prema njihovim godinama, što kritike izgleda -fizičkog stanja. To je sve češća svakodnevica koja se lakše zapaža kod muškaraca koji su skloniji da na ovaj način opisuju ljude, naročito žene.

Zbog čega se to dešava?
Psiholog  Hara Estroff Marano kaže da se, u suštini, muškarci fizički lošije osećaju već od četrdesete godine, i imaju širok dijapazon signala takvog psihofizičkog stanja. U zavisnosti od sredine koja određeno ponašanje dopušta ili ne, oni odašilju svoje takozvane poglede na okolni svet, najčešće na žene o kojima društvo često govori, pa ih karakterišu kao ostarele, stare, poropale, prevaziđene, ali zapravo transmitujući svoja unutrašnja osećanja, suštinsku procenu sebe.
Sa druge strane istraživanja kažu da i žene imaju sistem biološke samoodbrane, koji je u većem procentu konstruktivan. Veliki deo ženske populacije u susretu sa godinama koje mogu biti slabije za psihofizičko zdravlje, rade na sebi, vežbaju, doteruju se i hrane zdravo, kakve god da su konstitucije, zadovoljne su sobom. Dakle, ovde se ne radi o imperativu određenog izgleda i mladosti. One su vredne i kao rezultat, srećne, što ume da iritira deo ljudi koji se starosti prepuštaju bez ikakve odbrane, inertnim odnosom. To stvara lošu klimu za one koji ovakav način života ne vide kao podsticaj ili recept. Upravo taj krug je i najsuroviji u komentarima onih koji su iz mnogih drugih razloga u lošijem fizičkom stanju. Tako se stvara sistem kojim se zajednica napaja pogrešnom energijom, a ljudi sa takvim odnosom prema okolini (sebi) blokiraju lični napredak  i dovode se u stanja, nekada i daleko gora nego što su bili oni koje su procenjivali.
Društvo bi trebalo da utiče na nivo svesti i empatiju, kako bi se izdvojile dobre navike i u komunikaciji i načinu života, i ovakvi stereotipi gledanja na starenje, istisnuli, radi boljeg fizičkog i mentalnog zdravlja i života zajednice.