Osećate se umorno? Nemate volju za obavljanje svakodnevne aktivnosti? Imate povećanu potrebu za slatkišima i snom? Muči vas neobjašnjiv osećaj tuge i žalosti?
Ako je odgovor na ova pitanja pozitivan, velika je verovatnoća da vam se prikrada zimska depresija, sezonski afektivni poremećaj koji pogađa svakog desetog Evropljanina i od koga boluje čak 40 odsto stanovnika Skandinavskog poluostrva.
Što smo dalje od ekvatora, veća je učestalost sezonskog afektivnog poremećaja – neko ko živi u Kanadi ima veći rizik od razvoja sezonske depresije od žitelja Floride i Kalifornije.
U Floridi, primera radi, svega 1,5 odsto ljudi pati od zimskog „bluza”, dok se u severnom Nju Hempširu čak deset procenata stanovništva bori sa sezonskom melanholijom.
Istraživanja govore da su ljudi širom sveta tokom zimskih meseci manje sposobni da se nose sa stresom nego za vreme toplih dana, a ova sezonska tuga osetljivije osobe može gurnuti na ivicu depresije.
Zbog složenih hormonalnih procesa, polna statistika svedoči da žene četiri puta češće pate od ovog sezonskog poremećaja.
Odgovor na pitanje zbog čega se vraćanje sata unazad, do koga dolazi poslednjeg vikenda u oktobru, smatra „prethodnicom” zimske depresije relativno je jednostavan i glasi – što manje sati provedemo na suncu, veća je šansa da će nas preplavi „zimski bluz”.
Naime, glavni uzrok sezonske depresije je kraći boravak na suncu, jer manjak dnevne svetlosti izaziva smanjeno lučenje serotonina, neurotransmitera sreće i zadovoljstva.
Drugi važan faktor u regulaciji sreće i tuge je melatonin, hormon koji reguliše spavanje, čiji je nivo tokom dana u uobičajenim okolnostima niži nego noću.
U najhladnijem godišnjem dobu povećava se proizvodnja melatonina, što može uzrokovati osećaj pospanosti i bezvoljnosti.
Zimska depresija dijagnostikuje se kod osoba koje su depresivne svakodnevno, najmanje dve nedelje i kod kojih se melanholično raspoloženje ponavlja dve godine uzastopno.
