Većina nas se okrene ka čajevima, lekovima protiv bola i strpljivo čeka da prođe. Činjenica je da se bol u grlu dugo pripisivao prolaznim sezonskim infekcijama, međutim, ako je učestao ili se teško oslobađamo bola kad se pojavi, možda je problem ipak nešto drugo. Zapravo, zdravlje creva i u ovom slučaju igra bitnu ulogu.

Grlo i usta imaju svoje mikrobne zajednice, i u opštoj slici, oni su takođe deo creva. Mikrobiom ima moćan uticaj na to kako naš imuni sistem reaguje na svakodnevne patogene, uključujući one koji izazivaju upalu grla.

- Mikrobiom je kao 'vođa' imunog sistema. On utiče na to koliko efikasno odgovaramo na infekciju - pojašnjavaju lekari.

Zdravlje creva je tesno povezano sa imunitetom

Većina ćelija imunog sistema, procenjuje se oko 70 odsto, nalazi se unutar i oko gastrointestinalnog trakta. Tamo stalno komuniciraju sa mikrobiomom i njegovim bilionima bakterija, virusa i gljivica, učeći da prepoznaju pretnje i razvijaju toleranciju.

Imun sistem je kao molekularni sistem pamćenja: njegova uloga je da zapamti svaki antigen sa kojim dođemo u kontakt. Crevo svakog dana obrađuje više antigena nego ostatak imunog sistema tokom cele godine. Zato je crevo tako važno - kao ogroman senzorski motor, koji neprestano ispituje svet oko nas.

Kada je njegov ekosistem u dobroj formi, podržan raznovrsnim mikrobima, imuni sistem bolje reaguje ako patogeni dođu u usta ili nos. Ali kada je mikrobiom poremećen, odgovor može biti slab ili pogrešno usmeren, što može uticati na to koliko često obolevamo od prehlada i bola u grlu.

Rana izlaganja takođe imaju značaja - deca koja su imala ponovljene upale krajnika, upale uha ili alergije često imaju kasnije povezane probleme sa crevima i imunitetom.

Istraživanja pokazuju i da određene bakterije u ustima i grlu mogu uticati na sklonost respiratornim infekcijama. Kod ljudi koji često imaju upalu krajnika, mikrobiom grla je često manje raznovrstan nego kod onih koji retko obole. Određene razlike se primećuju u bakterijama iz roda Streptococcus i drugim čestim bakterijama grla, ali to ne znači da one same izazivaju problem.

- Nema 'dobrih' i 'loših' bakterija i sve zavisi od konteksta. Streptococcus je obična bakterija koja uvek treba da bude u grlu; postaje problematična samo kada se uslovi promene. Kada su mikrobi pod stresom, mogu da se ponašaju nepovoljno i povećaju svoj patogenitet - pojašnjavaju stručnjaci.

Pročitajte OVDE na koji način, ukoliko ste prehlađeni, možete da ojačate svoj organizam.

A šta ih stresira? Isto ono što stresira i nas.

- Oni reaguju na hormone stresa. Neki mikroorganizmi povećavaju svoj patogenitet kada raste nivo adrenalina.

To objašnjava zašto često obolimo kada smo iscrpljeni ili pod stresom.

Kada mikrobi u crevima izađu iz ravnoteže usled stresa, antibiotika, industrijski prerađene hrane ili bolesti, telo može preći u stanje blage, hronične upale. Možda nećemo primetiti jasne simptome, ali takva upala polako slabi imuni sistem i čini nas podložnijim sezonskim virusima.

Ne nastaju sve upale grla zbog infekcije. Kod mnogih ljudi, posebno zimi, uzrok je refluks - kada se želudačna kiselina vraća u jednjak i nadražuje grlo. Zdravlje creva i refluks su tesno povezani: promena pH vrednosti i funkcije gornjeg dela digestivnog trakta utiče na mikrobe niže u sistemu, jer je ceo gastrointestinalni trakt jedna povezana celina.

Mikrobi u crevima utiču na varenje, pokretljivost creva, upale i čak na proizvodnju neurotransmitera koji deluju i na creva i na mozak. Kada je mikrobiom narušen, veća je verovatnoća pojave refluksa.

Šta možemo da uradimo da poboljšamo zdravlje creva

Nije potrebno da radikalno promenimo život. Mikrobiom može da se menja, ali u odraslom dobu to ide sporo i postepeno. Male, dosledne navike često daju najbolje rezultate, piše RT Balkan.

Treba početi tako što ćemo hraniti svoje mikrobe, te doktori savetuju:

- jedite hranu bogatu vlaknima;

- izbegavajte industrijski prerađenu hranu;

- smanjite alkohol i,

- uključite fermentisanu hranu.

Jedan od najjednostavnijih načina da podržimo mikrobiom jeste da češće kuvamo kod kuće. Mnogi ljudi zbog užurbanog tempa zavise od industrijske hrane i dostave, ali priprema hrane i nošenje obroka na posao daju mnogo veću kontrolu nad ishranom.

Važno je i kako kuvamo. Najpoželjnije su tehnike sa nižim temperaturama, dok visoke temperature, poput prženja u dubokom ulju, mogu biti štetnije, piše Telegraph UK.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.