KOLIKO SMO DALEKO OD NJIH Najavljene su vakcina koje leče rak i bolesti srca

Kompanija „Moderna” najavljuje da će cepiva protiv raka, kardiovaskularnih i autoimunih oboljenja biti spremna do 2030. godine. To ne znači da će ove bolesti biti iskorenjene, već da će biti napravljeni prodori u njihovom lečenju

Američka farmaceutska kompanija „Moderna” saopštila je da je uverena da će njene vakcine za rak, kardiovaskularne i autoimune bolesti i druga stanja biti spremne do 2030. godine.

Glavni medicinski direktor ove kuće dr Pol Barton rekao je da veruje da će ta firma moći da ponudi takve tretmane za „sve vrste bolesti”. Prema pisanju „Gardijana”, kompanija koja je proizvela vodeću vakcinu protiv korone razvija vakcine protiv raka koje ciljaju različite tipove tumora. Molekul mRNA daje instrukcije ćelijama da prave proteine, a vakcina protiv raka zasnovana na mRNA bi upozorila imunološki sistem na tumor koji već raste u telu pacijenta, tako da može da ga napadne i uništi, a da ne ošteti zdrave ćelije.

„Imaćemo tu vakcinu i ona će biti veoma efikasna i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života. Mislim da ćemo moći da ponudimo personalizovane vakcine protiv više različitih tipova tumora ljudima širom sveta”, istakao je Barton. Dodao je da bi više respiratornih infekcija moglo biti pokriveno jednom injekcijom, omogućavajući ugroženim ljudima da budu zaštićeni od kovida 19, gripa i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), dok bi terapija bazirana na informacionoj RNK (mRNA) mogla biti dostupna za retke bolesti za koje trenutno ne postoje lekovi. Ove terapije funkcionišu tako što „uče” ćelije kako da naprave protein koji pokreće imunološki odgovor tela na bolest.

„Mislim da ćemo imati terapije zasnovane na mRNA za retke bolesti koje su ranije bile neefikasne i da ćemo se za 10 godina približiti svetu u kome je moguće identifikovati genetski uzrok bolesti i relativno jednostavno ga korigovati uz tehnologiju zasnovanu na mRNA”, rekao je Barton, a prenosi Tanjug.

Kako za „Politiku” ističe profesor dr Vladimir Kovčin, onkolog, realno je da se za sedam godina završi ispitivanje ovih vakcina.

– Slične su napravljene protiv kovida 19, a reč je o istoj tehnologiji. Ideja je da se vakcinom stimuliše da naše ćelije sintetišu antigene koje postoje na tumoru. Vakcina može da se pravi za svakog pacijenta pojedinačno, ali je takva tehnologija veoma skupa i neisplativa. Zato mislim da će se pre odlučiti za pravljenje vakcina prema određenim karcinomima, kako bi se imunitet pacijenta izborio sa rakom. Ostaje da vidimo kakve će rezultate dati klinička ispitivanja i koliko će to biti efikasno, ali i koliko je bezbedna primena takvih vakcina – napominje dr Kovčin.

Epidemiolog profesor dr Branislav Tiodorović smatra da ima razloga za optimizam i podseća da su Kubanci, koji imaju dobru medicinu, već pravili vakcine protiv raznih vrsta malignih bolesti, poput onih protiv raka prostate, pluća, debelog creva, za koje se smatra da su davale dobre rezultate.

– Treba imati na umu da se ovde ne najavljuju prave preventivne vakcine protiv bolesti već su to takozvane terapeutske vakcine. One mogu da se daju ako neko ima predispoziciju da oboli ili je već dobio oboljenje. Prema najavama koje čujemo, one bi uticale da se proces razvoja bolesti uspori ili čak potpuno zaustavi. Ali, to je na dugačkom štapu. Proces izrade takvih vakcina mora dugo da traje – kaže dr Tiodorović.

Kada je reč o vakcinama protiv raka, srčanih i mnogih drugih bolesti, prema rečima profesora dr Zorana Radovanovića, epidemiologa, budućnost je već počela.

To, međutim, ne znači da će ove bolesti biti iskorenjene, već da će biti napravljeni značajni prodori u oblasti njihovog lečenja.

– Treba imati u vidu da rak predstavlja grupu od oko 200 različitih entiteta. Za neke od njih, recimo za melanom, dosadašnja klinička ispitivanja pokazala su efikasnost vakcine od 44 odsto. Procenat ne zvuči impresivno, ali se testiranom vakcinom skoro prepolovljuje smrtnost bolesnika u poodmaklim fazama melanoma. Poslednja, treća faza kliničkog ispitivanja odvijaće se ove godine, te bi, ako ne bude iznenađenja, ova vakcina mogla biti licencirana u bliskoj budućnosti.

Ostaje da se razvijaju vakcine protiv ostalih oblika raka, kao i da se postupak dalje individualizuje. Naime, ćelije raka odudaraju od normalnih ćelija, ali se razlikuju od bolesnika do bolesnika čak i kada se radi o klinički istoj vrsti raka. Otuda postoji potreba da se, prema profilu uočenih mutacija, priprema personalizovana vakcina za svakog pacijenta – smatra dr Radovanović.

Naš sagovornik ocenjuje da je tehnički gledano ostvariva najava za pojavu pomenutih vakcina. Tu nisu više u pitanju antigeni – mikroorganizmi ili njihovi delovi – prema kojima organizam razvija zaštitna antitela. Reč je o već ustaljenoj tehnici ubacivanja u organizam pacijenta ribonukleinske kiseline uronjene u lipidnu vakuolu (mastan mehur). Umesto antigena, prenosi se informacija, a vakuola je samo njen nosač. Krajnje pojednostavljeno rečeno, lipidna vakuola je već pripremljena supa, ribonukleinska kiselina je lorberov list u jednom, a mirođija ili peršun u nekom drugom slučaju. Začin se, po potrebi, lako menja.

– Uporedo se odvija rad na vakcinama protiv nekih srčanih i urođenih bolesti, recimo protiv cistične fibroze. Sve su to terapijske vakcine – njima se leče postojeće bolesti. Treba znati da se ne zapostavljaju ni preventivne vakcine. Dve među njima – protiv hepatitisa Be i humanog papiloma virusa – daju se i kod nas radi sprečavanja raka jetre, odnosno grlića materice (i još desetak drugih lokalizacija). Prva je obavezna, a druga je preporučena – navodi dr Radovanović.

Profesor dr Nebojša Tasić, kardiolog i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, podseća da su kardiovaskularne bolesti najveći ubica savremenog čovečanstva i da u Srbiji i regionu svaki drugi čovek umire od posledica ateroskleroze i njenih komplikacija.

– Pojava mRNA tehnologije, kao i mRNA vakcina, otvorila je potpuno novo poglavlje u borbi protiv ne samo infektivnih agenasa već i kancera i kadiovaskularnih bolesti. Iako je do sada proces ateroskleroze odnosno sužavanja krvnog suda fibrozno-masnim plakom kao preteča infarkta i šloga bio poznat do detalja, nije se znao način kako da ovaj proces zaustavimo ili bar usporimo. Novootkrivene mRNA vakcine omogućiće dve veoma važne stvari. Jedna je personalizacija, to jest vakcina prilagođena svakom čoveku prema njegovoj bolesti i potrebama, i druga da možemo delovati na proces ateroskleroze u različitim fazama i tako onemogućiti da se proces razvija. Iako smo od konačnog rešenja još daleko, može se reći da se nazire svetlo na kraju tunela, ali je do tada jedino prevencija i redukcija faktora rizika bezbedan put za zdrav i dugovečan život – naglašava dr Tasić.

Ima mišljenja da se iza priče o pojavi revolucionarnih vakcina krije isključivo želja za profitom. Profesor Radovanović otkriva da će samo američka kompanija „Moderna” izdvojiti tekuće godine 4,5 milijarde dolara na ispitivanje vakcina.

– Zlobnici bi zamerili da je to ulaganje radi ostvarenja profita. Pa, naravno, niko ne želi da uđe u gubitke i bankrotira. Međutim, ulaganja u vakcine nose sa sobom mnoge rizike. „Moderni” bi bilo mnogo probitačnije da sve pare uloži u najčešće bezvredne suplemente. Zarada je sigurna, a rizika nema – smatra dr Radovanović.

I kompanija „Fajzer” je započela kliničko ispitivanje vakcine protiv gripa zasnovane na mRNK, u saradnji sa nemačkim „Bajontekom”, a fokusiraće se i na druge zarazne bolesti.

Naučnici, međutim, upozoravaju da će ubrzani napredak u poslednje tri godine biti uzaludan ako se ne održi visok nivo investicija u ovoj oblasti.