Kako ukazuje neuropsihijatar Ivan Dimitrijević za Politiku, osobama kojima ne prijaju letnje žege savetuje se odmor u planini.
Za većinu osoba leto je sinonim za najradosnije godišnje doba, dugo planirani godišnji odmor na nekom idiličnom mestu gde palme njišu grane, druženje sa prijateljima i porodicom koje su odlagali za lepše dane i toplotu koja miluje sva naša čula. Međutim, najtoplije godišnje doba ne prija svima – epidemiološki podaci govore da svaka dvadeseta osoba pati od letnje depresije, sezonskog afektivnog poremećaja, koji je ušao u klasifikaciju mentalnih poremećaja 1984. godine.
Dr Jan Kuk, direktor programa za istraživanje depresije na UCLA univerzitetu u Los Anđelesu, ističe da je većina ljudi čula za sezonski afektivni poremećaj od kojeg pati između četiri i šest odsto stanovništva planete i koji se uglavnom javlja u zimskim mesecima, kada su dani kraći, a vreme hladnije i sumornije. Međutim, novija istraživanja pokazuju da pet odsto osoba koje imaju sezonski afektivni poremećaj zapravo boluje od letnje depresije.
Nalazi sugerišu da je u zemljama bližim Ekvatoru, kao što je Indija primera radi, letnja depresija češća nego zimska melanholija.
„Neki ljudi fiziološki ne podnose dobro vrućinu – ona ih iscrpljuje i čini tromima. Tropske noći u kojima se temperatura ne spušta ispod 30 stepeni mogu da izazovu i nesanicu koja dodatno iscrpljuje. Pojačano znojenje dovodi do izlučivanja veće količine tečnosti i gubitka elektrolita, kalijuma, magnezijuma i natrijuma, koji učestvuju u mnogim hemijskim reakcijama u organizmu. Sve ove fiziološke promene mogu izazvati razdražljivost, mrzovolju ili depresiju”, objašnjava dr Kuk i dodaje da specifični simptomi letnje depresije uključuju gubitak apetita i težine, teškoće sa spavanjem i anksioznost.
Profesor dr Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar, naglašava da svako od nas različito reaguje na toplotu i hladnoću i podseća da svaka ekstremna temperatura menja naš metabolizam.
Zbog toga osobe koje su nežnijeg mentalnog zdravlja zimi boluju od zimske depresije, a u tekućem godišnjem dobu pate zbog letnje depresije.
„Velike vrućine kod osoba koje boluju od mentalnih oboljenja mogu da pogoršaju stanja i izazovu razdražljivost, anksioznost i suicidalne ideje – zbog toga je leti veća gužva u čekaonicama psihijatrijskih ustanova. Ako je osoba i ranije bila depresivna, a porodica primećuje da loše reaguje na vrućinu, savet je da se pojača uobičajena terapija i u ishranu uvede više tečnosti i laganija hrana. Sve ekstremne promene u prirodi utiču na metabolizam i remete našu individualnu psihosocijalnu ravnotežu”, objašnjava naš sagovornik.
On podseća da je na ulazu proročišta u Delfima stajao natpis „Spoznaj samoga sebe”. „Prevedeno na jezik savremenog čoveka, to znači da svako od nas treba da dođe do zaključka šta mu (ne) prija i da situacije koje su provokativne za mentalno zdravlje izbegava”, objašnjava dr Dimitrijević i osobama kojima ne prijaju letnje žege savetuje da odmor provode u planini, gde su temperature niže.
Dr Jan Kuk naglašava da se rutina porodičnog života leti značajno menja – školska deca su na raspustu, što znači da roditelji moraju njima više da se bave, a to može biti veoma iscrpljujuće. Osim toga, ne treba zaboraviti da izlazak na plažu i ulazak u kupaći kostim može biti frustrirajući za osobe sa viškom kilograma, ali i one koje nemaju pozitivno mišljenje o svom fizičkom izgledu i izbegavaju sve plažne aktivnosti zbog osećaja sramote.
I konačno, letovanje košta, a izdvajanje velikih količina novca za mnoge osobe može biti veoma problematično.
Letnji vetar fen
Iako se proučavanjem vremenskih (ne) prilika na (mentalno) zdravlje ljudi najviše bave lekari, pogled u srednjovekovne zakonike otkriva da je letnji vetar fen često uziman kao olakšavajući faktor kod osoba optuženih za teška krivična dela.
U zakonicima primorskih gradova srednjeg veka ostalo je zabeleženo da se vetar jugo uzima kao olakšavajuća okolnost u slučajevima počinjenog ubistva, a nemački kriminolozi su svojevremeno izdali obimnu studiju pod nazivom „Fen i kriminalitet”, koja objašnjava uticaj vreline na nastanak suicidalnih i homicidalnih misli.
