Postoji LDL, poznat i kao "loš" holesterol, koji pridonosi nakupljanju masnoća u arterijama, što može rezultirati bolestima srca i potencijalnim moždanim udarom.
Drugi je HDL, takozvani "dobar" holesterol, koji vraća deo holesterola iz ćelija u jetru koja ga razgrađuje i ispira iz tela.
Dr. Ulrich Laufs, šef kardiološkog odeljenja Univerzitetske bolnice u Lajpcigu, ističe da prekomernu telesnu težinu ne treba brkati s hiperholesterolemijom, medicinskim nazivom za visoke nivoe masnoće u krvi.
"To su različiti problemi, iako se dosta preklapaju. Neki vitki ljudi imaju visok holesterol, a neki gojazni nizak", kaže Laufs.
Kako ističe, visok holesterol je često i nasledan.
Najčešći lekovi koji se propisuju za višak masnoće su statini koji blokiraju enzim potreban jetri za stvaranje holesterola. Česta nuspojava statina je bol u mišićima. "Devet od deset ljudi koji prijave ovaj simptom osetilo bi bolove i da ne uzimaju ovaj lek.", kažu stručnjaci.
Ali, lekovi nisu jedino sredstvo za snižavanje holesterola.
Dr. Anne Fleck, specijalista nutricionističke medicine, kaže da pravilne promjene u načinu života mogu biti alternativa terapiji statinima ili barem omogućiti uzimanje niže doze.
Pre bilo kakvog lečenja statinima preporučuje individualno prilagođene promene načina života, prvenstveno u načinu prehrane.
Jetra proizvodi oko 80 posto holesterola u organizmu, a ostatak dolazi od namirnica životinjskog porijekla, poput jaja, mesa i maslaca.
Kako ističe specijalista za nutricionističku medicinu dr. Michaela Döll izbegavanje svih namirnica koje sadrže masnoću nije efikasno.
"Ako u organizam unosite manje holesterola, rigorozno uskraćujete i konzumaciju kokošjih jaja, vaše će telo samo proizvesti više holesterola, jer ga treba", kaže Döll.
Druge promene u prehrani su korisnije.
Fleck kaže, kako prenosi Hina, da biste trebali u veći deo svoje prehrane uvrstiti topiva vlakna koja vežu veliku količinu holesterola u crevima, čime se smanjuje njegova apsorpcija u krvotok.
Utvrđeno je, na primer, da beta-glukan, glavna komponenta topivih vlakana u zobenim mekinjama, smanjuje holesterola.
Dijetetičari su izračunali da trebate pojesti oko 40 grama zobenih pahuljica pre nego što se primeti pozitivan učinak.
Fleck preporučuje i povećan unos omega-3 masnih kiselina.
Masna riba i ulje algi posebno su bogati omega-3 masnim kiselinama koje su posebno korisne za zdravlje.
Dodaje i da je važno u organizam unositi što manje transmasnih kiselina pa je bolje koristiti maslinovo ili repičino ulje umesto suncokretovog ili kukuruznog.
Za ovakve promene u načinu života nikad nije kasno.
Čak i ako imate više od 70 godina, prelazak na zdravu biljnu prehranu i češće praktikovanje fizičkih vežbi može doneti mnoge dobrobiti, napominje stručnjaci.
Ali, ako se ne smanji povišen holesterol na taj način, vreme je da preispitate svoju strategiju, pojačate je ili, u dogovoru s lekarom, ipak pribegnete lekovima.
