Doktorka Branka Lazić, specijalistkinja opšte medicine Doma zdravlja Stari grad, navela je koje sve mere moramo preduzeti kako bismo se zaštitili od visokih temperatura i kako bismo preživeli crveni meteo-alarm bez posledica.

Šta to ekstremna vrućina radi našem telu?

"Toplotni talas bi faktički predstavljao svako trajanje temperature iznad 32 stepena duže od tri dana. Našem telu takve temperature duže od tri dana ne prijaju", kazala je ona za TV Prva.

"S obzirom na to da je poslednjih dana bilo i preko 35 stepeni, jasno je da se to odražava i na zdrave ljude, a još više i na hronične bolesnike. Takođe, toplotne talase ne podnose deca, stariji ljudi, trudnice, ja bih pomenula i radnike koji rade napolju, u pekarama...", istakla je doktorka Lazić.

Ona je posebno istakla šta treba da radimo u ovakvim danima.

"Naš organizam je navikao na temperaturu između 36 i 37 stepeni i teško mu je da održi termoregulaciju, bori se na razne načine, znojenjem, izbacivanjem viška tečnosti i soli, krvni sudovi se šire, krvni pritisak pada na niske vrednosti,  ako se izgubi veća količina elektrolita, to utiče na sve organske sisteme...

Međutim, ako pijemo dovoljno tečnosti i ako se adekvatno obučemo, pravimo pauzu od boravka na visokim temperaturama možemo da sprečimo pregrevanje. Ako do pregrevanja dođe, prvo imamo glavobolju, malaksalost, muku.. Najveći stepen disbalansa predstavlja toplotni udar, to je po život opasno stanje, pacijent najčešće gubi svest i to zahteva obavezno lečenje u bolnici", naglasila je doktorka.

Sve više pacijenata u bolnici, na VMA unosili dodatne krevete


Zbog tropskog talasa u Srbiji lekari apeluju i na hronične bolesnike, ali i na zdrave ljude da izbegavaju izlaganja direktnom suncu od 10 do 17 časova.

Ovih dana lekari imaju više posla. Ko je najugroženiji, za Dnevnik RTS-a je govorio prof. dr Nemanja Đenića sa Vojnomedicinske akademije

"Broj pregleda, ali i hospitalizovanih pacijenata je poslednjih dana za nekih 20 odsto veći nego pre mesec dana", navodi prof. dr Nemanja Đenić.

Kapaciteti na VMA su sto odsto popunjeni, čak je bilo potrebno uneti dodatne krevete kako bi svi pacijenti bili zbrinuti.

Najveći broj intervencija čine pacijenti sa akutnim infarktom miokarda.

"Infarkta je bilo mnogo i moram da kažem da je bilo i mladih ljudi u sali za kateterizaciju srca. Više puta sam rekao, pacijenti u četrdesetim godinama postaju dosta česti u salama za kateterizaciju. Imam utisak da je način života, faktori rizika i sve ostalo što prati to daje danak u svemu tome. Naravno, imate i genetiku, ti ljudi koji imaju genetiku ili ljudi koji imaju neke druge pridružene faktore rizika, kao dijabetes, su u posebnoj opasnosti i apelujemo da oni budu oprezni i da češće posećuju svoje lekare", naglašava prof. Đenić.

Još jedan od problema zbog koga se pacijenti javljaju je srčana slabost, posebno kod starijih i hroničnih pacijenata. Dolazi do povećanog priliva krvi u srce zbog širenja krvnih sudova tokom toplog vremena, tako da kod onih čije je srce već imalo naznake srčane slabosti, sada se to i klinički ispoljava, objašnjava Đenić.

"Tako da su pacijenti sa gušenjem najčešći, ali i takođe i druge indikacije koje, pogotovo kod mlađih ljudi, recimo, ubrzan rad srca, vrtoglavice i nesvestice, su nekako dominantni simptomi koji se javljaju", dodaje profesor.

Takođe, kolaps i vrtoglavice su vrlo česti tokom ovih vrelih dana. Oscilacije pritiska su veliki problem i one su najčešće razlog za ovakva stanja. Zato se ljudi često pitaju da li treba uzimati redovnu terapiju ili smanjiti dozu.

"Ja tu nemam problem da kažem, okej, smanjite, kao što ste radili ranije, vaš lek na pola, pa ćemo zimi da povećamo opet terapiju i tako dalje. A oni koji nisu do sada imali to iskustvo trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ili ako imaju mogućnost telefonskog kontakta, dosta toga ipak može da se reši i na taj način", savetuje gost Dnevnika.

Doktor Đenić dodaje i da ukoliko je sistolni, gornji, pritisak ispod 110 mm živinog stuba, slobodno se može prepoloviti uobičajena doza propisane terapije.

"Za početak, najvažnije je da se dobro hidriramo i da zaista gledamo da u najtoplijem delu dana nikako ne budemo napolju. Verujte, iz iskustva, iz prakse, iz hitne pomoći koju slušamo svako jutro, svedočimo koliko to problema donosi i lekarima, a pre svega tim pacijentima koji su to uradili. Takođe važno, ukoliko simptomi traju ili ne prestaju u narednih 15-20 minuta, apsolutno je potrebno pozvati stručnu medicinsku pomoć", ističe na kraju gostovanja u Dnevniku prof. dr Nemanja Đenić.