Mnogi se zbog toga osećaju loše, posebno hronični bolesnici, a nagle promene temperature, koje su se u nekoliko navrata smenjivale tokom poslednjih meseci, loše utiču na zdravlje.
Šta se zapravo dešava u organizmu?
Naime, visok procenat vlage u vazduhu otežava prirodno hlađenje tela znojenjem, jer znoj ne isparava, već ostaje na koži. Zbog toga se telo više znoji i gubi tečnost, kao da smo u ekspres loncu.
Zbog toga deca i stariji, kao i ljudi koji rade na otvorenom, moraju biti veoma oprezni: veoma je važno piti više tečnosti da biste nadoknadili onu izgubljenu znojenjem. Smanjite unos kafe, čaja i alkohola, jer oni podstiču dehidraciju, i izbegavajte pića sa visokim nivoom šećera.
Najbolji izbor je obična voda, sa akcentom na namirnice koje sadrže vredne minerale potrebne organizmu: banane, avokado, pečurke (kalijum), kiseli krastavci, sir, slani kikiriki (natrijum), spanać, semenke bundeve, bademe (magnezijum) , mleko, jogurt, piletina, spanać, tofusir (fosfor i kalcijum).
Ako ste meteoropata, treba da znate da nagle promene vremena često donose promene atmosferskog pritiska, piše 24sata.hr.
Mnoge meteoropate mogu osetiti brojne poteškoće prilikom pada atmosferskog pritiska, s tim što problemi mogu da počnu i ranije.
Poseban oprez savetuje se osobama koje imaju problema sa visokim krvnim pritiskom, onima koji pate od glavobolje i migrene, kao i osobama koje boluju od upalnih bolesti vezivnog tkiva, poput reume ili artritisa. Naime, postoje studije koje ukazuju da više od 80 odsto pacijenata sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća neprijatnosti čak dva dana pre promene vremena.
Dok povišen atmosferski pritisak ne utiče značajno na promene raspoloženja, pad pritiska kod mnogih može izazvati nemir, nervozu, loše raspoloženje i nedostatak koncentracije i pospanost tokom dana, pa pokušajte da odložite veće obaveze i izbegnete saobraćajne gužve.
Izbegavajte boravak napolju i teške fizičke napore i ostanite u klimatizovanim prostorijama.
