U pitanju je MAL krvni sistem grupa.
Naime, kako se može pročitati u stručnoj literaturi, krvni sistem je MAL, dok je krvna grupa ANWJ.
Kako je za TV Prva objasnila dr Snežana Jovanović Srzentić, spec. transfuziologije i naučni saradnik medicinskog fakulteta, zna se za 370 eritrocitnih krvnih grupa.
"One su svrstane u 47 krvno grupnih sistema. Šta zapravo znači krvno grupni sistem? To znači grupa krvne grupe ili antigena o kojima se mnogo zna. Zna se da postoji antitelo vezano za tu krvnu grupu, zna se biohemijska struktura, i ono što su uradili upravo naučnici kad se tiče ovog MAL sistema, zna se genetska osnova, odnosno, način nasleđivanja."
Pored toga, doktorka naglašava da se 50 godina tragalo za tim kako se nasleđuje taj krvno grupni antigen koji se obeležavao ANWJ.
"Ustvari su to početna slova dva imena osoba kod kojih su prvo nađena antitela ove krvne grupe. Tako je došlo do naziva, a onda se 50 godina potrošilo da se dokaže genetska osnova. Znalo se da se u određenim populacijama ova krvna grupa često nalazi, i mislilo se da samo osobe koje su bolesne od nekih karcinoma ili nekih malignih neuropatija, da nemaju ovu krvnu grupu. Sada se zna da postoji jedan genetski poremećaj, koji se zove delecija, i koji dovodi do nasleđivanja i nepostojanja ove krvne grupe kod zdravih ljudi."
Kako doktorka kaže, zdrava osoba može da nema ovu krvnu grupu.
"Ono što je najveća opasnost je kada dobije krv od osobe koja je ima, da stvori antitela, ili ako je reč o trudnici, da nosi plod koji ima ovu krvnu grupu, i da onda ta trudnica stvori antitela", ističe doktorka.
Ako mi dobijemo krv čiji antigen nemamo, naš organizam odgovori stvaranjem antitela, kaže dr Snežana Jovanović Srzentić.
"Kada mi stvorima ta antitela, ona mogu da dovedu do razaranja crvenih krvnih ćelija kod ploda, ili kod pacijenta koji prima krv, nakon čega mogu da nastanu još ozbiljnije posledice i ozbiljniji poremećaji koji čak mogu da dovedu i do smrti".
