Rani znaci bolesti su tremor, gubitak čula mirisa i problemi sa koordinacijom.
Stručnjaci ne znaju zašto se Parkinsonova bolest razvija, ali trenutno veruju da genetske promene i izloženost faktorima životne sredine, kao što su toksini, igraju ključnu ulogu.
Njegovi simptomi se javljaju zbog niskog nivoa dopamina u mozgu, a rani znak je, osim tremora i problema sa koordinacijom, i gubitak čula mirisa.
Od simptoma su još karakteristični poremećaji ravnoteže koji mogu dovesti do toga da osoba ispusti stvari ili padne, hod se menja, pa se osoba blago naginje napred, fiksni izrazi lica zbog promena na nervima koji kontrolišu mišiće lica,
drhtanje glasa ili mekši glas, skučeniji i sitniji rukopis...
Mogu se javiti problemi sa spavanjem koji nastaju zbog nemirnih nogu dok simptomi kretanja mogu početi na jednoj strani tela i postepeno uticati na obe strane.
Početak parkinsonove bolesti prate i promene raspoloženja, uključujući depresiju, otežano žvakanje i gutanje, umor, zatvor, problemi sa kožom, a vremenom i demencija, zablude i halucinacije koje se mogu razvitijati protokom vremena.
Ipak, ovi simptomi su karakteristični i za druge bolesti i stanja, pa ako ih osoba ima ne zanči automatski da se radi o ovom oboljenju. Tako, na primer, ove bolesti i stanja mogu dati slične simptome: traume glave, encefalitis, moždani udar,
višestruka sistemska atrofija, progresivna supranuklearna paraliza.
Trenutno ne postoji test za Parkinsonovu bolest a njegova sličnost sa drugim stanjima može da oteža dijagnozu u ranim fazama.
Osim genetskih faktora, postoje i drugi rizici za dobijanje Parkinsonove bolesti kao što su prethodne traumatske povrede mozga, izloženost toksinima - kao što su pesticidi, rastvarači, metali i drugi zagađivači, zatim pol - muškarci imaju 50 odsto veću verovatnoću da će razviti ovo stanje nego žene. Kada je u pitanju starost - stanje se često javlja u dobi od 60 godina, a neki lekovi mogu dovesti do parkinsonizma, gde osoba ima tremor i druge simptome, ali nema Parkinsonovu bolest.
Simptomi Parkinsonove bolesti se obično javljaju kod ljudi starosti od 60 godina pa naviše, međutim, 5 do 10 odsto ljudi sa ovom bolešću ima rani početak pre 50. godine života.
Postoje i navike koje mogu smanjiti rizik od Parkinsonove bolesti.
Ovu bolest nije moguće sprečiti, ali neke životne navike mogu da pomognu u smanjenju rizika, kao što su izbegavanje toksina, izbegavanje trauma glave, vežbanje, dijetetski faktori.
